Општинске новине
Стр. 482
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
бе. Богати људи не гомилају своје богаство у граду, оии га износе из града на летовање а модерна саобраћајна средства омогућују им да далеко од града траже у природи своје домове и боравишта, дочим се сиротиња све више гомила у градовима са својим сиромаштвом, бедом и потребом за социјалну помоћ. Пре су градови поносно регистровали пораст становништва, нагли пораст јавних радова и својих буџета, они су се поносили што су много чега учинили ма и помоћу дугова, јер су били сигурни, да ће благостање а по том и финансијска снага граћана расти. Данас градови са забринутошћу гледају свој нагли пораст, јер не знају како ће свладати потешкоће све компликованијих и скупљих задатака и како ће изнаћи средства за те задатке кад их и онако терете дугови ранијих генерација. Велике инвестиције за модерне калдрме, а нарочито за асфалт, нису се могле амортизирати у роковима бар док трају ти путови, а камо ли преко рока трајања, већ су се морали два и три пута обновити већином новим зајмом. Велики пораст житељства тражи да се подижу нове школе, обданишта, купалинЈта, здравствене станице, склоништа, раднички квартови, цела нова преграђа и да се тамо изведе асанација, водовод, канализација, модерна калдрма, пристаништа, осветлење, зеленило, игралишта, вежбалишта, санитетске установе, тржнице, кланице, школе, амбуланте, управне и полицијске зграде, болнице, домови за сирочад, за немоћне и изнемогле итд., да се свакодневно врши чишћење, поливање, изношење сметишта итд. Досадање јавне дажбине нису довољне за извршење свих тих задатака, а зајмови постају све већи терет и све теже се могу добити. У финансирању градова намићу се стога нови принципи економисања. Пре свега градови не могу више скупе инвестиције чинити, скупе при подизању и скупе за одржавање. Мора се тражити све што је једноставно, јефтино и практично — ма и мање лепо. То се тиче у првом реду и калдрме и зграда. Становништво мора се задовољити мањом удобношћу, не сме више бити сувише претенцијозно. Грађевински реони морају се стегнути на ужи појас а ретка насеља ван тог појаса морају се задовољити полусеосЈШм уређењем. Појефтинити тако управу једино је средство да се пренагли технички разво.ј успори и сведе на постепеност, на лаганији темпо. Тиме ће се, можда, нагли пораст буџета задржати, али довол^на средства тим још нису нађена, јер се у исто време шири просторни обим, а повећава број становништва. Нова врела прихода тешко је изнаћи, кад је пореска снага грађана у опадању. Ту би била потребна ревизија целог државног пореског система и пореске политике.
Како је, наиме, такође и држава проширила своје задатке и по том издатке, била је приморана узимати и такве облике јавних дажбина, који имају комуналнп карактер. Неке од тих облика морала би држава препустити градовима или дати им партиципацију на њима. Тако би н. пр. известан проценат пореза од зграда, даље прометног и скупног пореза требало уступити градовима и завести општу доходарину те известан проценат и ту препустити градовима. Осим тога требали би се укинути сви доприноси градова за државне зграде и установе, јер и грађани плаћају државне порезе и тиме већ дају допринос за све државне потребе, а осим тога општинским дажбинама подмирују и трошкове државне управе у градовима. Како држава у градовима, нарочито у престоници и центрима има своја главна надлештва и установе, па је град дужан бринути се за добре саобраћајнпце, добро осветлење, канализацију, чистоћу итд. за прилаз к тим надлештвима и уређење њихове околине и одржавање чистоће, заленило итд. било би праведно, да држава даде градовима доприносе, дотације, субвенције каО' што се то' у другим државама чини. Установама у градовима служи се редовно широка околина, често цела држава, па је стога и праведно да целина доприноси и оне трошкове за те установе, који падају на градове. Коначно како ће држава морати интервенисати да уреди наше кредитне односе, морало би се настојати да се том приликом омогући и конверзија комуналних дугова и да се тако олакша отплата дугова. То би биле главне линије за финансијску санацију и финансијско јачање градова." За неопходне измене у грађевинском закону Затим је саслушан извештај одбора за допуне и измене Грађевинског закона, па је прихваћен по овоме врло значајном урбанистичком проблему један обиман елаборат, који ћемо засебно штампати у идућем броју „Београдских општинских новина". Исто тако примљен је и детаљан извештај о изменама и допунама зак. о недржавним путевима, као и закључак са конкретним предлозима о истом. У низу осталих решења одлучено је да орган Савеза има да и даље буде одлични часопис „Савремена општина" Др. Милослава Стојадиновића с тим да ову одлуку санкционише претстојећи конгрес Савеза. Решено је да се почетком септембра одржи земаљски конгрес Савеза градова на Сушаку, односно на једном броду, који би пошао са Сушака низ Јадранско море. Тако би Југословенски градови видно манифестовали своју љубав и приврженост за своје море.