Општинске новине

Стр. 222

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Сазивачку организацију, Фонд за стварање и одржавање радничкнх установа престављали су г. Добра Богдановић, који је претседавао скупу, као претседник Фонда, и г-ца Милена Атанацковић, члан Управе. Неке установе и организације које су раније учествовале у раду Централног одбора и које су позивате на ову конференцију нису послале своје претставнике. Доцније су приступили: Друштво „Насушни хлеб" (г. Добривоје Цветковић); Месни одбор Црвеног крста за кварт палилулски (г. г. Воја Доганџић и Јефта Крљевић). Конференција је једногласно констатовала потребу да се у току наступајуће зиме организује исхрана незапослених радника и памештеника на истој основи као и у току минуле зиме. Централни одбор је дакле требало понова оживети. Поред тога конференција је констатовала да ће, са обзиром на стварну потребу требати далеко већа средства него прошле зиме, пошто се број незапослених у међувремену није смањио него напротив повећао. Пре него се Централни одбор конституисао и почео да функционише као самостално тело одржане су још две конференције, 11 и 27 децембра. На овој последњој извршено је формално конституисање Централног одбора. У претседништво Централног одбора изабрани су: за претседника г. Добра Богдановић, претседник фонда за стварање и одржавање радничких установа, потпретседник Општине града Београда; за потпретседника г. Др. Лука Ристић, претседник Месног одбора Црвеног крста за кварт варошки; за благајника г-ђица Милена Атанацковић, члан Управе фонда за стварање и одржавање радничких установа; за секретара г. Др. Ђура Ђуровић, шеф отсека Општине града Београда. Претседништву, као извршном органу Одбора, стављено је у надлежност, на овој седници, вођење свих организационих послова. Овога пута поученим искуством, нисмо стварали између претседништва и пленума ужи одбор који се показао у организацији првог Централног одбора као непотребан. Конституисање се пре није могло извршити и поред најбоље воље. Јер да одбор постоји требало је знати да ли је уопште могуће доћи до довољних средстава. Време од 18 септембра до 27 децембра проведено је такорећи у сталним напорима да се дође бар до прецизних обећања установа које су биле позване да својим прилозима створе основни капитал. Од конституисања, па до данас пленум Централног одбора одржао је свега седам седница. Већи број састанака није био потреба« зато што су сви организациони послови стављени у дужност претседништва које се

обраћало пленуму само у случају потребе какве начелне одлуке. Рад Централног одбора подељен је у овоме извештају на три дела: 1) Рад на прикупљању средстава; 2) Рад на организовању исхране која обухвата рад на издавању упута за храну и рад кујни; 3) Закључак. На крају се даје коначно стање благајне. 1) ПРИКУПЉАЊЕ СРЕТСТАВА На првом састанку 17 септембра донесеи је, на основу већ стеченог искуства у току протекле зиме, овај закл 3 учак: Досадањи начин прикупљања новчаних средстава показао се као недовољан и несигуран, па зато треба потражити изворе са бољим и сигурнијим средствима, иначе цела акција неће моћи дати жељене резултате. Са овим закључком хтело се и од самог почетка нагласити да сакупљање прилога путем разних приредаба, преко школа и цркава, на улици и по кућама, не улази у обзир за наступајућу зимску сезону из простог разлога што се на такав начин прибирања срестава улаже о-громан труд, а постижу се резултати скоро безначајни. О начину прикупљања средстава говорено је ,и на завршној седници већ ликвидираног првог Централног одбора. Тада су неки говорници изложили потребу за стварање трајних и -издашних извора који би се употребљавали, за време трајања кризе, искључиво на исхрану незапослених радника. То исто питање узето је у расматрање и дискусију и на првој конференцији. И пошто је констатовано да срества која се могу очекивати од појединих уетанова нису ни из далека довољна за задовољење стварне потребе, одлучено је: Намеће се прека потреба да се потраже сигурнији и јачи извори за ову акцију, т.ј. исхрану незапослених. Као најефикаснији извор прихода сматра се посебни порез искључиво у циљу исхране незапослених радника и намештеника који би се порез имао завести на седење по кафанама после 22 часа. Поред тога треба настојати да се законодавним путем заведу посебни прирези на посебне зараде појединаца као тантијеме, дивиденде, бесплатне или повлашћене возне карте, на добити акционарских и других предузећа, на улазнице у биоскопе, позоришта, спортске приредбе итд. Замисао је била да се на овај начин створе стални приходи о којима би се старало нарочито тело и употребљавало их преко зиме за исхрану незапослених и њихових породица. Закључак нарочито у своме другом делу, обухвата проблем исхране свеукупног незапосленог радништва у целој држави. Зато је онај први део који говори о завођењу такса на ноћна седења преко одређеног времена био далеко практичнији пошто се могао остварити ингервенцијом Општине