Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ==: бао да обрати већу пажњу својим привредним предузећима, и да изврши потребну реорганизацију службе, ради повећања њиховог финансиског ефекта. Општинска управа требала би у току ове године да у том погледу нешто предузме, и поправи оно што је при изради овога буџета пропустила да уради. Изјављује да је ове замерке учинио у најбољој намери и да предложени буџет преставља напредак за Општину београдску. Гласаће за буџет. Г. Павле Кара-Радовановић износи да је предложени буџет резултат прилика у којима се налази Београд и Београдска општина. Тешком финансиском стању Општине београдске предходили су извесни узроци, који се нису догодили кривицом садашње оппггинске управе. И Суд и Одбор готови су да за свој рад приме одговорност пред Београдом и пред Београђанима. Убеђени у свој добронамерни рад и његове резултате они очекују признање и поверење својих грађана. Треба истаћи нарочито положај Београда као престонице и све дужности и обавезе које му се услед тога намећу. Београд је персонификација Краљевине југославије. Природно би било очекивати да држава помогне напретку Београда, као што то чине друге државе са својим престоницама. Међутим, наша држава не само што није помогла Београдску општину у њеним настојањима, него је великим теретима и обавезама спречавала напредак Београда. Потребно је да општинска управа одлучно изађе са захтевом да се Београду врата све оно што му држава дугује и да се ослободи дажбина и обавеза које спутава.ју привредни развитак и уређење Београда. Београд је својим радом и заслугамп за национално ослобођење и уједињење то у пуној мери заслужио. Потсећа Одбор да је још од првог дана ступања на дужност данашње отгштинске управе истакао потребу регулисања статуса општинских чиновника, сматрајући то питање као једно од најважнијих питања ко.ја се постављају пред једном општинском управом. Само добро обезбеђено и статуирано особље може заволети установу у којој ради и дати позитивне резултате у своме раду. Са жаљањам прима смањење плата општинских чиновника и службеника, истичући да су то смањење диктовале данашње тешке прилике и потреба да се на свим странама врше рестрикције и уштеде. Не може да се помири са чињенмцом да се смањују плате општинском особл^у, а .да се остављају субвенције појединим културним и социјалним установама. То не значи да Општина нема моралну дужност да чини помоћи овим установама, али данас Општина београдска није у стању да ту помоћ указује, у толико пре што није успела да у потпуности реши многе комуналне проблеме, као што

!ј_ г гг г: г—~ Стр. 231 је проблем снабдевања Београда водом и осветлењем. Док други градови у нашој држави напредују Београд опада. Прилив становништва је мали. Привреда је у тешком положају и многи привредници напуштају Београд. Због свега тога озбиљно се поставља питање реорганизације привреде и стварања повољних услова за унапређење привредне радиности у Београду. Један од задатака општинске политике мора бити помагање индустријског развитка Београда. Београд се не може развити без индустрије. Он има све што треба за њено подизање. Проширење општинског атара биће у том погледу врло корионо. Општина београдска дужна је, у колико до ње стоји, да помогне стварање што већег броја индустријских предузећа и да у том смислу развије што већу пропаганду, старајући се при том да терети и дажбине на индустрију буду правични и сношљиви. Изјављује да ће гласати за овај буџет, уверен да ће ова општ.инска управа наставити да у означеном правцу води комуналну политику Београда. Пошто се нико више није јављао за реч претседник г. Петровић ставио је на гласање предлог буџета у начелу. Одборници су гласали по прозивци и поименично. За буџет у начелу гласали су г. г. Милосав Ђорђевић, Бранко Старчевић, Јован Павићевић, Драгољуб Милошевић, Менахем Коен, Јован Сретеновић, Воја Симић, Живко Маторчевић, Аца Динић, Владислав Душманић, Павле Кара-Радовановић, Александар Беловић, Алберт Фирт, Никола Николић, Михајло Граовац, Михајло Николић, Коста Тодоровић, Живко Костантиновић, Петар Терзић, Бошко Вукашиновић, Никола Шуменковић, Живојин Живковић, Михајло Стефановић, Душан Бркић, Др. Фридрих Попс, Михајло Ђурић, Др. Ксенофон Шаховић, Радојко Гавриловић, Момир Митровић, Јован Викторовић, Јован Гавриловић, Самуило Демајо, Јеврем Солдатовић, Сима Сасо и Михајло Живковић. За време гласања није био присутан одборник г. Милић Сокић. Против буџета у начелу није нико гласао. За овим је претседник г. Петровић објавио да су за буџет гласали свих тридесет пет присутних одборника, и да је на тај начин примлзен буџет у начелу. Прешло се на дискусију предлога буџета у појединостима. Прочитани су лични и материјални расходи Претседништва, Кабинета и Културног отсека. У дискусији која се развила узели су учешћа г. г. Павле Кара-Радовановић, Коста Тодоровић и Васа Лазаревић, па је Одбор примио предлог буџета, који су прочитани. Прочитани су лични и материјални расходи Општег одељења, и после примедбе г. Мо1 *