Општинске новине

Стр. 236

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

не не радиле више од 10 до 20 дана. У томе смислу образложила је своје захтеве једна радничка делегација коју је Централни одбор примио и саслушао на својој седници од 7 фебруара. Са тим се гледиштем Централни одбор није могао сложити. Истина он је тога дана повећао капацитет кујни, али не зато што би стао на поменуто гледиште, него зато што је имао повећана средства благодарећи дарежљивости Његовог Величанства Краља, о чему је унапред било речи. Из даљег излагања види се детаљан рад појединих кујни. Овде се напомиње да су кујне. ради лакше манипулације око издавања бонова и легитимација за храну биле нумерисане. Из истих разлога и „Насушни хлеб" водио се као кујна бр. 3 и ако је он делио радницима само хлебац. Кујна бр. 1 Месног одбора црвеног крста за кварт варошки отворена је, као и прошле године, у згради Мушког радничког склоништа, Милоша Поцерца бр. 4. Потребне просторије у овом склоништу, заједно са посуђем, етоловима, столицама и потребном количином угља, ставио на расположење Централном одбору Фонд за стварање и одржавање радничких установа. Ова кујна почела је свој рад на први дан православног Божића 7 јануара. За 7, 8 и 9 јануар примила је на храну раднике које јој је упућивала Радничка комора са откупл^еним боновима. За та три дана издато је 2400 оброка. Од 10 јануара храна је издавата по боновима и легитимацијама издат-им од канцеларије за упут за храну коју је организовао Централни одбор и о чијем је раду ',напред било речи. Кујна је престала да ради 10 априла. Радила је дакле свега 94 дана. За то време издала је 106.363 оброка. По месецима ови оброци овако су распоређени: Јануар (25 дана) 24.736 Фебруар 31.776 март 37.717април (10 дана) 12.134 Свега 106.363 Просечно сваког дана дељено је оброка 106.363 : 94= 1131. Ако сада направимо поређење са радом ове исте кујне у прошлој години долазимо до ових карактеристика. У прошлој години она је радила 104 дана, дакле 10 дана више него у овој години. За та 104 дана она је издала свега 78.990 оброка. дакле 27.373 оброка мање него у овој години. Према овој години ова кујна је у прошлој години делила просечно свакога дана мање 362 оброка (1131—■ 769). Према обрачуну који је извршила са Централним одбором ова кујна је примила од

Централног одбора за 106.363 оброка динара 243.712,20 што значи да је просечно сваки оброк коштао по 2,29 динара. У обзир су овде узимани само оброци издати по упутима, дакле за бонове Централног одбора. Међутим независно од ових оброка кујна је делила храну која би јој остала сваког дана, пошто се подели храна за бонове, оним радницима који нису имали бонове, а чекали су пред кујном да приме штогод од остатка. Из ниже цитираног извештаја види се да је ова кујна поделила 2534 таква оброка, што износи просечно за 94 дана 2534 + 94 == 27 оброка дневно. Организација посла у овој кујни била је примерна- храна увек одлична, подела брза и тачна. У круговима радништва које је имало прилике да користи ранијих година кујну овог Месног одбора црвеног крста, стекло се најлепше мишљење о њој. Поред одличних удобности које пружа зграда у којој је кујна смештена, то је долазило и због фактичког квалитета хране. Детаљан извештај о раду ове кујне, који носи потписе г. Др. Луке Ристића, претседника Месног одбора црвеног крста за кварт варошки, и г-ђе Љубице Др. Кујунџића, управника кујне гласи: Према закључку Централног одбора за помагање незапослених радника и намештеника од 4 јануара 1934 год. и седнице Месног одбора црвеног крста за кварт варошки од 5 јануара ов. год. отворена је на први дан Божића кујна за незапослене раднике у просторијама мушког радничког склонишга Милоша Поцерца бр. 4. Према закључку Централног одбора, а у сагласности са одборима којима је поверен рад у вођству кухиња, организација је 'остала иста као и прошлих година, са том разликом што се у место '/» хлеба делила 4 /з по оброку. Рад је почео на први дан Божића са боновима Централног одбора, које је издавала Радничка комора по 800 оброка за прва три дана, а затим са боновима које је издавала канцеларија за издавање бонова. Квалитет хране био је исти за све дане осим недеље када је издавано мало веће следовање у месу. Недељом јеловник обична је био овакав: гулаш са макаронама, ил'и фаширане шницле са пире од кромпира, или супа и говеђина са питом од макарона и меса итд. Остали дани у недељи имали су свој редован јеловник који се састојао и то: понедељак: пасуљ са говеђином (месо 120 гр.), уторак: кромпир са говеђином (120 гр.), среда: кисео купус са говеђином (140 гр.)_ четвртак: кромпир са говеђином (120 гр.), петак: пасуљ са говеђином (120 гр.), субота: кисео купус са говеђином (140 гр.) и недељом разно са 160 гр. меса. Таблица следовања хране: 1) меса од 120 до 160 гр. по оброку, 2) маст 30 грама по оброку, 3) пасуља 120 грама по оброку, 4) кромпира 350 грама по оброку; 5) купуса 200 грама по оброку, 6) паприка, со. брашно, сирће и други зачини по потреби.