Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

= Стр. 505

на оно како се у коме случају осећају, а често и како им је потребно ради провода или посла, не водећи рачуна о последицама за себе и свој будући пород од таквих .поступака. Није ту у питању ни недостатак материЈалних средстава, ни добра воља и пажња према зачетку. Не, у питању је основна необавештеност о животу и поступцима у томе стању, које је изузетно, које се равна у неколико са болесним стањем. А болесно јесте, јер тада наступају и телесне и душевне промене, које онеспособљавају жену за нормалан, дотадањи живот и које тражи нарочиту негу и изузетан живот. Девојке, стидљиве кад је реч о благословеном стању, нити траже нити им ко нуди поуке о њему. Међутим, кад се дође у то стање, онда се прима све што им се каже, природно, највише у дискреЦ И Ј И > Ј е Р стид још ни тада не попушта. Јавна комунално-социјална служба дужна је да разбије фатализам и да уклања лажни и неразумни стид, па да у општем интересу пружи поуке и савете на најефикаснији начин и у времену кад се може потпуно правилно да разуме и прими. А зато је најбољи начин основати јавне, општинске институције за саветовање и поучавање оних које ће бити мајке, које су на путу за матерински позив. Девојке у својој кући поред матере, а имућније и у заводима, уче се разним домаћим радовима и кућанству; уче се ручним радовима, спремању и намештању куће, кувашу, мешању итд. — свему ономе што као будуће домјаћице треба да знају. Ме-

ђутим, ни у кући, ни у заводу, ни у школи не добивају поуке о најважнијим, животним потребама, о ономе што их неминовно чека; не уче се о животу и нези за време од зачећа до порођаја и даље. За сав кућевни посао жена може наћи замену у доброј и добро плаћеној послузи; међутим, у ношењу зачетка и другим процесима у вези с тим њих нико не може да замени. (Јне то саме преживљују, стављајући свој живот и здравље у питање, као и живот зачетка, који се са толико радости и страха очекује. И, ето, о томе стању, о томе периоду времена девојке пре удаје, и као жене пре зачећа, немају ни најосновнија знања. Оне знају да ће то доћи, очекују га са зебњом, али због стида, због укорењене фаталности не траже обавештења и поуке. Јавна социјална служба, без обзира на оваква схватања, мора и треба да предузме мере и да почне са обавештавањем и поукама. То је најбоље чинити путем курсева за образоване девојке преко, рецимо 18 год., па по^ступно лрелазити на све шири круг, док се не обухвате сви друштвени елојеви. У почетку ће то ићи тешко, неће бити довољно слушалаца, али временом, ако се то поетојано изводи, стећи ће ови курсеви и код нас у Београду и право грађанства и слушаоце. Они ће постати обична обавезна институција као и све друге јавне институције. Њих само треба допунити са саветовалиштима, о којима је већ било речи. На тај начин градска социјална служба вршила би једну превентивну службу, која би донела много користи Београду и нацији и која би се осетила у повећаном броју новорођенчади.

Наставиће се —