Општинске новине
3
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 513
Исто тако отпада замерка да је скаутизам само господска и варошка установа. Скаутизам се могао сиажно укоренити и прилагодити у свима народима на свету, чак и тамо, где су постојале сличне старе националне организације, као што је случај у Јапану, код браће Чехословака и других. Скаутски програм омогућује рад исто тако са варошком као и са сеоском омладином, са школском као и оном ван школа. Скаутизам је доиста допуна васпитању и образовању, он пружа омлидини оно што јој недостаје. Свима: хигијенске поуке, образовање карактера, смисао за лепо и добро, љубав према ближњем, практичну спрему за живот, посебно градској омладинич кретање и физичко васпитање, а радничкој: хигијенске поуке, опште образовање, писменост и потребна знања. И у томе је разлика између других сличних организација које су у свом програму много уже и мање еластичне и прилагодљиве за различне средине и потребе. Потпуно је измишљено да скаутизам има ма какве везе са слободним зидарством или да оно има ма каквог утицаја на скауте. Колико су пак наши скаути, још пре рата били национални, види се да су у чувеном Бањалучком процесу као инкриминисане књиге и организације оптужене прве наше чете, као и прва скаутска књига „Четник." Најзад, многи мисле да у скаутизму има много елемената милитаризма — војничког духа. Сам оснивач скаутизма Баден Паул, и ако по занимању стари војник и ратник, највећи је поборник мира, а скаутизму је наменио искрене пацифистичке тежње. У свом уређењу скаутизам има извесних сличности са војним уређењем, али узима само оно што је добро и практично уопште. Међутим, у суштини је велика разлика. Док се у војсци људи уче како треба непријатеља уништавати, дотле скаути проповедају љубав и братство међу свима народима; док у војсци влада крута дисциплина и безусловно покоравање старијим, дотле скаутизам спроводи то кроз самодисциплину и спонтану послушност као навике и обичај, коме се сви њени чланови добровољно подвргавају, а која се заснива на једном породичном и братском односу. Није искључено да појединци некипут у скаутским јединицама и у погледу дисциплине ххЖе да се угледају да војничку дисциплину, ади су грешке појединаца а не правило I и Шчелоскаутско. '* Место сваке политичке, верске, уске националне политике, скаути се баве само социалним питањима и социалном политиком, тј. социалним радом и спремају се за добре социалне раднике, како мушки, тако и женски чланови. Колико је скаутизам близак нашем народном духу, види се и по томе, што се сви скаути међусобом, не само ословљавају са
„брат и сестра" већ се збиља тако и сматрају, а то братимљење је наша народна црта. Скаутизам почива даље на заједничком задружном раду , а задружне идеје су основа нашег народног живота, и због тога ће скауги моћи бити најбољи проповедници задругарства и задружних идеја •— идеја будућности. Скаутизам је и у нашој земљи нашао плодно тле. Основан још пре рата (1911 г.), у почетку се прилагодио био тадашњем живом националном полету, и доиста кад је дошао час да се и практично примене његове идеје о љубави према отаџбини, мали четници (како су се тада звали скаути) као и мали добровољци који су се из њихових редова регрутовали, ставили су се на службу за општу ствар као добровољни помагачи у свима установама где је била потреба за радним снагама. Познато је њихово легендарно учешће у одбрани Београда када су деца — добровољци, од 12 и 14 година, гинули по београдским улицама. Чак и за време рата скаутизам је у близини фронта (у Водену) помагао и васпитавао напуштену ратну и другу избегличку сирочад као скауте у скаутским логорима. Исто тако имали смо за време рата јаке националне српске скаутске чете и у Енглеској, нарочито у „Ра\уегз1:ат-кеп(;-и". После рата скаутизам продужава свој рад, скупља први сву омладину и проповеда државно и народно јединство , и сопственим снагама, борећи се са разноврсним тешкоћама осваја омладину, црпе из сопствених извора снагу, и ниједног часа не губи наду да ће, једног дана, под много повољнијим условима, моћи да развије у пуној мери своју активност. Али поред свега тога, његове идеје стално зраче, многе друге и наше установе их примају, као и скаутске методе рада, и тиме скаутизму признају његову предност и његово право на опстанак. Чак и у државама, где је скаутизам забрањен, изводи се по његовим методама обука и примењује се само под другим именима као што је случај у Италији и Совјетској Русији. Ми се поносимо што наша држава допушта да се скаутизам слободно развија, и зато ће се скаутизам достојно одужити својој држави и народу, помажући им да лакше и брже остваре своје најпрече и највеће задатке доброг одгоја и васпитања свога народног подмлатка. Да би сваки могао објективно да оцени скаутизам, потребно је да га добро упозна. Ко га упозна, мораће да му призна вредност и да постане његов пријатељ, а тиме ће у исто време постати пријатељ наше омладине, за коју је скаутизам у стању да данас учини врло много.