Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 515

42.634 мушких и 15.661 женских радника пријављених преко радничких установа осигурања. Укупно, Београд има 58.295 пријављених радника и радница. Ако се томе дода и број непријављених (ма да он није велики) онда се број радника и радница у Београду може заокруглити на 60.000. У процентима, од свих београдских становника који привређују 52.1 % тј. већина, су радници. Дакле, ма да је наша земља уопште узевши сељачка, тј. земља малог поседника, Београд је варош радничка, тј. пролетерска. Полазећи са ове чињенице, питање незапослености у Београду треба третирати са сасвим друге тачке него ли остале проблеме последица привредне кризе у Југославији уопште. Реперкусија кризе у радничким редовима у Београду осетила се истом оном јачином, као што се осетила у свим осталим индустријским земљама. И та незапосленост радништва у Београду расте из месеца у месец. Претстављајући стање незапослености ми ћемо узети као основне тачке почетак, средину и крај прошле зиме, односно почетак овога пролећа, тј. октобар месец 1933, те Јануар и април месец ове, 1934 године. Општи бројни преглед стања даје нам наша Табела 1. ТАБЕЛА I

Стање незапослености у Београду у почетку зиме, у средини зиме и у пролеће 1933—34 г.

Без посла

Понуда упослења

Месец

Мушки

Женски

Свега

Мушки

Женски

Свега

°/ 0 понуде упослења према понуди рада

Октобар 1933

8476

2677

11.153

853

179

1032

9-2%

Јануар 1934

9502

2476

11.978

253

262

515

4-3%

ј Амрил | 1934

11.860

1661

13.521

605

133

738

5'4°/ 0

, Неупосленост у порасту Из те табеле видимо да се број незапослених стално увећава, док се понуда посла стално смањује. Од октобра 1933, до средине зиме, тј. јануара 1934 год., број незапослених радника у Београду порастао је са 7,3%, а од јануара до априла порастао је још наглије, са 17,3%. Односно, од октобра прошле године до конца априла ове године број незапоследних радника порастао .је са свих 25.1%.

Међутим, понуда посла, која је још у почетку зиме била ванредно мала, доцније је још страховитије опала и свела се на половину. У октобру 1933 тражња рада према понуди износила је свега 9,2%. У јануару о. г. та тражња већ је спала на 4,3%, а у априлу се мало повећала, али се ипак задржала свега на минималној цифри од 5,3%. У срачунавању података ми смо, према службеним извештајима Јавне берзе рада, сумирали како тражње тако и понуде рада преостале из прошлог месеца са онима из дотичног месеца, јер се једино тако може створити најтачнија слика стања незапослености и понуде посла у једном месечном периоду времена. Јавна берза рада, као и остале радничке установе, поделиле су групе индустрије, обрта и заната у 26 одељака и то: 1) Пољопривреда и вртларство, 2) Рударство, 3) Талионичарство, 4) Шумарство, 5) Индустрија камења, земље, иловаче и стакла, 6) Прерађивање ковина, 7) Индустрија стројева, инструмената, апарата итд., 8) Индустерија дрвене и резбарске робе, 9) Индустрија каучука, гуме, гутаперке и целулозе, 10) Индустрија сирове и израђене коже, чекиња итд., 11) Текстилна индустрија, 12) Тапетарски обрт, 13) Индустреија одела, обуће и накита, 14) Индустрија папира, 15) Индустрија животних намирница, 16) Гостионичарски и крчмарски обрт, 17) Хемијска индустрија, 18) Грађевинска индустрија, 19) Графичка индустрија, 20) Остала звања и занимања у различитим обртима и творничким предузећима, 21) Трговачка струка, 22) Надничари, 23) Саобраћајна предузећа, 24) Кућна послуга, 25) Слободна звања (приватни намештеници), 26) Шегрти. У нашем излагању ми ћемо се придржавати ове поделе, резимирајући само пољопривреду, вртларство и шумарство у једну рубрику, с обзиром на сродност ових послова. По врсти радништво делимо у: 1) Чиновнике (интелектуалне раднике), 2) Квалификоване раднике, 3) Неквалификоване раднике, 4) Сељаке, односно повремене неквалификоване раднике.