Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 519

ника, 22 чиновнице, 266 мушких и 117 женских квалификованих радника а посао је нуђен за 2 чиновника, 24 мушка и 4 женска квалификована радника. У јануару било је без посла 136 чиновника, 18 чиновница, 215 квалификованих мушких и 178 женских радника, а посао је нуђен за 5 чиновница, 20 мушких и 3 женска квалификована радника, 30 неквалификованих женских радника. У априлу било је без посл 205 чиновника, 29 чиновница, 412 мушких и 87 женских квалификованих радника, 52 неквалификована женска радника, а посао је нуђен за 2 чиновника, 2 чиновнице и 22 квалификована мушка радника. Међу шегртима није било незапослености. Као најјевтинија радна снага, која се данас често искоришћава за тешке и грубе послове уз готово никакву награду, шегрти су тражени и међу њима беспослице нема. Резимирајући опште стање незапослености и упоређујући средину зиме са пролећем видимо, да је незапосленост порасла у следећим струкама: у индустрији камена, земље, иловаче и стакла; у индустрији стројева, инструмената, апарат и слично; у индустрији папира; у индустрији животних намирница; у грађевинској индустрији; у трговачкој струци; међу надничарима; међу кућном послугом и у слободним звањима. Незапосленост је незнатно порасла у индустрији каучука, гуме, гутаперке и целулозе; у тапетарском обрту и графичкој индустрији. У осталим раније набројаним струкама незапосленост је опала. Општи пораст незапослености од октобра до априла изнео је 25,1%. Незапосленост у пролеће У априлу месецу највише незапослености било је међу кзалификованим радницима, тј. 6131, затим међу неквалификованим 5748, међу сељацима 1834, међу чиновницима 240. Посао је нуђен највише квалификованим радницима, тј. 421, затим неквалификованим радницима 302, сељацима 11, чиновницима 4. Односно, у процентима према понуди рада нуђен је посао за квалификоване раднике 6,8%, за неквалификоване раднике 5,2%, за сељаке 0,6%, за чиновнике 1,6%. Као што се види, запослење у Београду најтеже добијају се,|>аци као повремени неквалификовани раднилЦк, који долазе у Београд у нади да ће ту нај^и з^раде, и чиновници тј. интелектуални „К 1у , ; и'ци. Највише незапослености радница било је у кућној послузи, тј. 710, затим међу надничаркама 551, у индустрији одела, обуће и накита 246, у индустрији животних намирница 179, у слободним звањима (приватне намештенице) 168, у гостионичарском и крчмарском обрту 51, у текстилној индустрији 40, у трговачкој струци 14, у индустрији папира 12, у

индустрији дрвене и резбарске робе 3, у индустрији земље, камена, иловаче и стакла 2, у графичкој индустрији 2, у индустрији коже и чекиња 1. Нуђен је посао највише за жене као кућну послугу, тј. 110, затим у текстилној индустрији за 6, у трговачкој струци за 6, у гостионичарском и крчмарском обрту за 4, у индустрији одела, обуће и накита за 2, у индустраји папира за 2, за чиновнице 2, у индустрији животних намирница за 1. Занимљиво је, да је незапосленост код женског радништва од октобра до априла у сталном опадању, док је код мушкараца у сталном порасту. Узрок треба тражити свакако у томе, што је женска радна снага редовно јевтинија, а често више експлоатисана од мушке радне снаге, те се према томе све више тражи. 23,9% незапослених радника у Београду Према броју радника у Београду проценат незапослених био је: у октобру мушких 19,8%, женских 17,1%, уопште 19,1%; у априлу мушких 27,8%, женских 10,6%, уопште 23,9%. Проценат понуђеног посла према понуди рада био је: у октобру за мушке 10%, за женске 6,6% ,уопште 9.2%, у априлу за мушке 5.1%, за женске 8%, уопште 5.4%. Без понуде посла, према општем броју радника у Београду, остало је: у октобру мушких 17,8%, женских 16%, уопште 18,3%; у априлу мушких 26,4%, женских 9,5%, уопште 22,7%. Као што се види, април нам показује незапосленост од 22,7 % што износИ више од једне петине радника у Београду. Другим речима, на 5 радћика један је без посла. Ова цифра је свакако врло велика и захтева да се проблему незапослености у Београду посвети пуна пажња. Према општем броју становника незапосленост у Београду износи 5,8%, а према броју становника способних за привређивање 12,2%. Ма да наша земља, по својој привредној структури аграрна, нема уопште тако горуће питање беспослице као велике индустријске земље, сам Београд, по својим незапосленим становницима, није на много бољем нивоу него ли индустријске земље уопште. Сам факат, да на 8 становника Београда способних за привређивање долази 1 који не може да нађе зараде, а са њим и његова породица, те да тако и он и његова породица морају пасти на терет'оних седморице који зарађују показује, да је незапосленост за Београд један врло крупан и економски и социјални проблем.