Општинске новине

*

Боривоје Д. Петровић, адв.

Надлежност и поступак општин. судова с обзиром на нови грађански парнични поступак Краљевине ЈугославиЈе

Ступањем на снагу Грађанског Парничног поступка за Краљевину Југославију од 13 јула 1929 год. а који предвиђа т. зв. малични (багателни) поступак у својим §§ 543—547, укида се надлежност Општинских судова за расправљање грађанских спорова у вредности до 500 динара. На основу ових законских прописа за расправу багателних спорова надлежни су једино Срески судови. На тај начин цела цивилна спорна јурисдикција прешла је у надлежност редовних грађанских судова. Овим је освештено начело да редовну јурисдикцију врше само за то позвани редовни судови, а не ванредни, као што су то општински, као што је то до скора практиковано не само код нас, него и у осталим државама Европе (пример Француска). Међутим од горњег принципа законодавац је одступио. Он је спорове о багателним предметима (малични поступак), и даље доделио у надлежност општинских судрва. Како данас стоји законодавство које нормира поступак и надлежност општинских судова? На* ово питање добићемо одговор из излагања које следује. а) Општинске судове, као посебне судове или ванредне, законодавац је предвидео у § 1 ст. 2 Закона о уређењу редовних судова од 18 јануара 1929 године као судове одвојене од опште управне власти. Према томе начелно ови су судови установе које спадају у домен грађанског правосуђа, те је са гледишта поменутог закона ирелевантно што исти нису предвиђени и у Грађанском парничном поступку, где је било логичније да су и ови судови предвиђени. Према § 102 Закона о уређењу редовних судова нормирано је: „Где постоје општински судови или њима сличне установе остају и даље на снази наређења о њиховој надлежно-

сти. Ближа наређења о саставу и надлежности општинских судова, као посебних судова (§ 1 одељак 2 овог закона) ,о поступку тих судова, прописаће се посебним законом.'' Законодавац, као што се види, оставља и даље општинске судове у систему устројства цивилног правосуђа, а устројство, надлежност и поступак ових судова оставља да уреди спицејални закон. Мађутим до данас овај закон није донешен и ако је Грађански парнични поступак за Краљевину Југославију ступио на снагу у већем делу правног подручја исте. На место специјалног закона дошао је чл. 7 Уводног закона за Законик о судском поступку у грађанским парницама који привремено предвиђа општинске судове налдежне за извесне грађанске спорове. Овај члан гласи:„Општински односно месни судови као и општински уреди за посредовање, где данас постоје, остају за сада." Даље се вели у истом члану: „Министар правде прописаће Уредбом потребна наређења о саставу и надлежности општинскх (месних) судова и о поступању пред њима, а овлашћује се да Уредбом установи општинске судове где још не постоје, или да их укине где данас постоје или да их замени општинским властима за посредовање, за које ће издати потренбе прописе." Као што се види из предњег законског прописа излази: 1) Да до доношења специ>У/' ног закона о општинским судовима осха.ф. даље постојећи општински судови и пос.. ступања на снагу Грађанског парничног поступка у већем делу наше државе. 2) Да ће Министар правде специјалном Уредбом прописати састав, надлежност и поступак општинских судова у грађанским парницама, и 3) Да се Министар правде овлашћује да Уредбом установи општинске судове где ови данас