Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 525

ко има свог шефа, главног помоћника и остало особље. На челу библиотеке стоји главни библиотекар, који има свог главног асистента и секретаријат. Општом администрацијом библиотеке и персоналним одсеком рукује Главни чиновник, под чију управу спада и благајна библиотеке. Остали одељци иду овим редом: Одсек читаоница, Библиографско одељење, Књиговезачко одељење, Одељење за карте, Одељење за каталог, Класификационо одељење, Одељење за документа, Легислативно одељење, Поштански одсек, Одељење за рукописе, Одељење за мапе, Музичко одељење, Одељење за наруџбине, Одељење за новине и часописе, Одељење за отиске, Семитско одељење. Словенски одсек, Одељење за Смитсониану, Правно одељење, Одељење за „соруп^ћ!", и најзад надзорништво зграде (машинисти, електричари, чувари и послуга). Главна читаоница је једна врло висока округла просторија у средини зграде, са стакленим кровом и великим балконом унаоколо. Она је везана са свим магацинима за књиге пнеуматичним цевима и електричним дизалицама, тако да читаоцу не треба да чека више од два до три минута, па да добије књигу коју тражи. Сем главне читаонице у библиотеци се налази специјална читаоница за Одељење за новине и часописе, засебна читаоница за слепе и засебна читаоница за чланове Дома претставника и Сената. Оно што одржава ову библиотеку у центру америчког библиотекарског система, то није толико чињеница што је по броју књига она највећа библиотека у Сједињеним Државама, колико је то због њеног одељења за израду каталошких карата. Свака књига која уђе у ову библиотеку прође кроз одељење за каталог, класификационо одељење и одељење за карте. У тим одељењима се изради њена карта за централни каталог (са узгредним картама према наслову, садржини итд.), књига добија свој број под којим ће стајати у магацину; и затим се у малој приватној штампарији саме библиотеке отштампа већи број истих таквих карата, које се после разашиљу разним другим библиотекама претплаћеним на те каталошке карте. На тај начин многе библиотеке су ослобођене потребе да саме раде своје карте за каталог. Сем тога све те блиблиотеке знају увек које се све књиВДлазе у Конгресовој Библиотеци, и према /( : »меуштаоци тих библиотека мопу лако пу' в \ ч тзајмице доћи до књига потребних им рад, а да не путују специјално у Вашингтон, или да не прибегавају ради тога обимној преписци. Према годишњем извештају Комесара за просвету Сјед. Држава за годину 1927/28, Конгресова Библиотека је до тада већ отштампала била 4,000.000 својих каталошких карата. Данас их свакако има знатно више. Да напоменемо још и то, да те карте припремају нарочити стручњаци, који сви раде по

једном истом систему, са истим скраћеницама и потпуно уједначено — тако да свака карта на малом простору пружа тако рећи све информације о књизи на коју се односи, а врло често наводи и цео садржај, ако то само простор омогућује. Главни извор помоћу кога ова библиотека долази до нових књига, налази се у њеном одељењу за „соругЈ^М". Сваки издавач у Сјед. Државама, који хоће да обезбеди ауторско право за своја издања, обраћа се том одељењу прилажући уз молбу увек два примерка књиге за коју тражи заштиту. На тај начин Тће ићгагу о/ Соп§ге55 добија скоро сваку књигу која се појави у Сјед. Државама. Али сем тога не само држава и општина, већ и многа приватна лица, пружају Конгресово.ј Библиотеци велике своте за куповање страних књига и ретких старина и рукописа.

Конгресова библиотека у Вашингтону

После ових неколико речи о тој централној библиотеци у Сјед. Државама, требали би сада да пређемо на описивање неколико типичних претставника разних врста библиотека у Америци. Задржаћемо се најпре на Народној Библиотеци (Тће РићПс Пћгагу), у ЊуЈорку, као једном од згодних примера за илустровање градских комуналних библиотека. Тће РићПс Пћгагу, Меи' Уогк. Комунална Библиотека у Њу-Јорку није по броју књига у својим магацинима ни близу тако велика као Конгресова Библиотека. бна располаже са, 2,500.000 књига. Али је њена функција као библиотеке за шире масе грађанства далеко значајнија и ефикаснија. Поред своје централе на Петој Евњи (између 41 и 42 улице), ова библиотека има широм града Њу-Јорка око 50 својих филијала, тако да сваки њу-јоршки грађанин може да се послужи најближом филијалом, место да иде у саму централу, која често може да буде врло далеко 6д његовог стана. У централи и филијалама ове библиотеке запослено је око 1400 службеника. У централној згради могу да се сместе до 1800 читалаца, а у филијалама, како у којој, од 50 до 300 читалаца. Централна зграда је једна монументална грађевина од