Општинске новине

Стр. 526

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

мермера и гранита, са врло укусно, скоро луксузно, намештеним просторијама, и са свим оним онаквим механичким постројењима за брз рад, као што смо их већ описали у Конгресовој Библиотеци у Вашингтону. Многе филијале су такође смештене у таквим зградама, да би за сваком поједином од њих (као на пример за оном у 5 е\уаг<1 Рагк-у или Наг1ет- у) могле дубоко да уздишу београдске библиотеке. Ова библиотека је постала пре четрдесет година уједињењем неколико бесплатних библиотека за народ (подигнутих разним фондовима и даровима), као и општинских библиотека у Њу-Јорку. Од тада се ова библиотека налази под надзором њу-јоршке општинске управе, ма да њом стварно управља један одбор, у коме сем претставника њу-јоршке општине седе и неколико најугледнијих њу-јоршких грађана. Њу-јоршка општина подноси највећи део библиотечких трошкова. Нарочито су службеници на њеном платном списку; а и скоро све земљиште на коме су подигнуте зграде ове библиотеке поклонила је општина. Ипак многи приватни дародавци су много учинили за напредак њен, међу којима се нарочито истиче породица Астор, која је дала 1,700.000 долара, С. Тилден, који је дао преко 2,000.000 долара и А. Карнеги, који је дао 5,200.000 долара. На полицама ове библиотеке има места за 3,000.000 књига у централној згради само. Кроз неку годину то ће све бити попуњено, и централна зграда- ће морати дозиђивањем да се проширује, као што је то већ био случај аре три или четири године са Конгресовом Библиотеком. Њујоршку градску централну библиотеку посећује дневно око 7.500 лица просечно, а око 2,000.000 до 3,000.000 књига се изда годишње на захтев по реверсу; док то не значи да је у библиотеци само толико књига употребљено, јер се један огроман део њених књига налази на отвореним полицама у главној и специјалним читаоницама, и њима се свако може са'м да послужи без икаквог реверса. Свако има права да се користи библиотеком и њеним књигама, да посећује њене изложбе и њена предавања, без икакве легитимације и потпуно бесплатно. А добар део књига из ове библиотеке може се узети и на употребу код куће за две недеље, пошто се најпре од библиотечке управе за ту сврху добије нарочита легитимација. Поред многих других специјалних одељења у централној згради, у њој се налази и Словенско Одељење, које је после словенског одељења у Конгресовој Библиотеци највеће одељење те врсте у Сједињеним Државама. Унутрашњост ове библиотеке је врло пријатна и привлачна. По пространим ходницима налази се много камених клупа за одмор, као и малих фонтана са чистом водом за пиће.

Пред главном читаоницом је врло велика квадратна соба за каталог, који је смештен дуж зидова у малим фијокама; а у средини налази се ограђен четвртаст простор, у коме седе чиновници што дају информације читаоцима, примају реверсе и издају бројеве по којима ће се добијати тражене књиге у главној читаоници. Као и скоро све друге библиотеке у Америци, и ова је отворена за публику од 9 пре подне до 10 увече непрекидно. А отворена је такође и недељом по подне од 2 до 10 увече. Нема скоро места у Сједињеним Државама које не би имало по једну општинску библиотеку ове врсте, већу или мању, то се већ разуме, према самом месту у коме се налази. А. Карнеги је својим чувеним завештањем допринео да се подигне велики број таквих муниципалних библиотека. Његов фонд је обично пружао потребну своту за зидање зграде, уз услов да општина бесплатно уступи земљиште, и у извесној се мери бар обавеже да сноси трошкове око одржавања библиотеке. Друга једна врста библиотека је такође врло важна у америчком систему, јер су и те библиотеке широм отворене градској публици уопште (не само студентима и професорима), и то су универзитетске библиотеке. У свакој групи зграда што сачињавају један универзитет или колеџ у Сједињеним Државама, обично је највећа и најлепша зграда у центру „кампуса" библиотека те школе. Ја ћу се као на претставнику библиотека те врсте задржати овде на Библиотеци Колумбије Универзитета у Њу-Јорку. СоЈитдЈа ЦтуегзНу Ићгагу. Колумбија Универзитет је састављен из врло много разних факултета, одсека и специјалних школа, као и из једног колеџа за ученике и једног за ученице. Сваки од тих специјалних одељака има и своје нарочите потребе у погледу књига и погодности за рад. Отуда је настало то, да поред главне библиотеке Колумбије Универзитета, која се налази у једној монументалној згради у средини, по разним факултетима и школама овог универзитета имаде још преко тридесет департманских библиотека. Сви ти одељци чине са главном библиотеком једну целину, и сви заједно имају један заједнички каталог у згради главне библиотеке. Целокупна ова библиотека има данас пр.еко 1,300.000 књига. ј Особина ове библиотеке јесте то, да се^Ј» ње могу узети апсолутно све књиге на домаћу употребу, на дужи или краћи рок, већ према природи саме књиге, а најкраће на употребу за једну ноћ. Ради тога се ова библиотека и отвара пола сата раније од осталих библиотека, како би дужници могли лако да поврате узете књиге, и да буду у 9 сати на свом редовном послу.