Општинске новине

Стр. 498

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

невољника, којима се у великом броју случајева не може помоћи, а који једино од општине очекују спас. Ко не познаје физиономију наше општине, тај не може да схвати у којој је мери ово питање потисло у позадину сва друга питања. Никада, можда, наши престонички грађани нису били у овако тешким приликама. Гледајући свакодневно пред собом њихову борбу за макаквим запослењем, гледајући њихову готовост да се приме макаквог посла и то са најскромнијом зарадом, ја свакога дана стичем све дубље уверење, да тај њихов проблем постаје најосетљивији, најважнији и најделикатнији проблем, који се мора ставити за решавање на дневни ред у што краћем времену. Досадашње палијативне мере морају се делом изменити, а делом употпунити, да би се учинио крај невољама које су захватиле толики број нашег престоничког грађанства. То не би била никаква новина и ми у томе не би били први, јер се тим проблемом одавно већ баве сви велики градови код нас и на страни. То би било само испуњавање једне основне обавезе коју једна општинска управа има, да својим грађанима осигура минимум егзистенције. Истим принципима и истом тежњом за једном рационалном штедњом Општински суд био је руковођен и приликом одређивања појединих материјалних издатака. Општински суд свестан је тога, да је његов комунални програм везан и за извођење многобројних техничких радова у вароши. Из жеље за што бољим уређењем наше престонице, да она одговара духу данашњег времена, ти су издатци из дана у дан све већи. Али на супрот тим нашим жељама стоје тешкоће финансиске природе, које се морају увек имати у виду, а које су некад непремостиве. Мора се имати у виду општа финансиска ситуација наше општине и садашње њене финансиске могућности. Становиште, да су у доба кризе и незапослености општине дужне да својом делатношћу пруже могућност запослења, довело је до тога да је Београдска општина у последње време показивала велику активност на своме уређењу и унапређењу града, али је на другој страни створило и оне финансиске тешкоће са којима се данас мора рачунати. Општи привредни и финансиски поремећаји затекли су Београдску општину у моменту када је требало приступити претварању краткорочних дуговања у дугорочне, тако да је она приморана да све техничке радове извршује

из својих редовних прихода, а да у исто време отплаћује и своје краткорочне обавезе. С обзиром на све те тешкоће финансиске природе, Општинска управа била је приморана да и на тој страни учини једну радикалну редукцију многих иначе потребних и корисних техничких подузећа, која би употпунила досадашње напоре и обогатила већ постојеће институције, тако потребне једној култуној средини, којој припада и наша престоница. С тим настојањима сложио се и г. Министар финансија, који је у томе правцу ишао чак и даље, дубоко свестан финансиских прилика у којима живимо. Тако на пр. две врло важне гране општинске делатности нису у овом буџету задовољене у потпуности са кредитима, а то су саобраћај и водовод. И њима је ова општа тежња за редукцијом расхода онемогућила да се са својим потребама покажу у буџету у пуној својој форми. Зато ће се, у колико њиховим насушним потребама није одговорено у буџету, морати потражити ванредне мере да им се изађе у сусрет. Трамвајски саобраћај у најскоријој будућности стајаће пред крупним задатком: успостављање везе са Земуном. Како се и у самом Београду намеће као врло актуелно завођење неких нових трамвајских пруга, то ће се потребама саобраћаја неизоставно морати на неки начин повећати кредити. Колике су, опет, потребе водовода, најбоље се види из тога, да у Београду имамо преко сто улица у којима није проведена водоводна мрежа. Поред тога потребно је појачати и број бунара како би се појачала количина пијаће воде, јер се за време неколико топлих дана могло констатовати да садашња количина није довољна. Садашњи буџет Општине београдске значајан је већ и по томе, што је то последњи буџет рађен за Београд у границама старог његовог атара. Већ од априла месеца идуће године њему ће се припојити и буџети оних 14 сеоских општина, које су Законом о проширењу атара ушле у атар Београда. Мада се до данас, за једну трећину буџетске године, финансирало по прошлогодишњем буџету који је био већи, ми се ипак надамо да ће нови буџет и за ово скраћено време показати оне резултате који су се кроз њега хтели да постигну. . . /V;