Општинске новине

београдске новине

Стр. 541

власници зграда дужии надокнадити Општини ефективне трошкове за израду тротоара дуж својих имања у улицама предвиђеним регулационим планом. Као што се према изложеном види и један и други пропис установљавају право Општине да од сопственика зграде наплати ефективне трошкове за израду тротоара. Ниједним пак од тих прописа Општина није ограничена да наплату има тражити само од оног сопственика имања који је био сопственик имања баш у време кад се тротоар пред тим имањем градио. Према томе и одредба чл. 13 Правилника о наплати тротоарске таксе којом је предвиђено да у случају преноса имања поред кога је извршено постављање тротоара на новог власника, тротоарска такса терети новог власника, није противна закону; Са ових разлога тужба се има одбацити као неумесна." Спор о висини отпремнине отпуштеног сталног општинског службеника „Висина већ признате отпремнине отпуштеног општинског службеника не зависи од слободне оцене Општинског суда већ од дужине службе отпуштеног службеника." Пресуда Држ. савета број 538134 од 10 јануара 1934 год. У т. 6 чл. 51 Статута Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда (т. 6 чл. 49 Статута Општине града Београда) предвиђено је, да ће се службеник, који три пута у току службе добије рђаву годишњу оцену отпустити из општинске службе. Ако је такав службеник био сталан а до дана отпуста (престанка службе) није стекао право на пензију, Општински суд му, према ст. III чл. 55 пом. Статута, може признати право на отпремнину. Висина пак ове отпремнине може се, по чл. 47 општинског Статута, признати до највише онолико месечних плата колико је година отпуштени службеник провео у служби Општине београдске. Према наведеним прописима јасно је да Општински суд, при одлучивању, да ли ће Ј«тпуштеном службенику у опште признати ' ч аво на отпремнину, има потпуно слободњ ч ;оцену, јер при доношењу одлуке по том ^њу није ничим ограничен. Али како се, . ,!0; .ч одлучивања о висини већ признате отпремнине, по пом. прописима општинског* Статута, узима у обзир и дужина општинске службе, при чему је постављено ограничење да висина отпремнине не може прећи онолико месечних плата колико је отпуштени службеник имао година службе, у пракси се појавио спор у томе, да ли Општински суд и висину отпремнине одређује по слободној оцени. Т .ј. да ли Општински суд отпуштеном

службенику може одредити отпремнину колико хоће само под условом да она не буде већа од онолико месечних плата колико је овај имао година општинске службе, или му отлремнину мора одредити за онолико месечних плата колико је имао година општинске службе. До спора по постављеном питању дошло је на овај начин: Н. Н. службеник Дирекције трамваја и осветљења отпуштен је из општинске службе, на основу т. 6 чл. 56 Статута дирекције трамваја и осветљења, због тога што је у току свога службовања три пута слабо оцењен. При томе му је Општински суд, као сталном општинском службенику, признао право на отпремнину. Али и ако је исти службеник пре отпуста провео више од шест година у општинској служби отпремнина му је призната само у износу једномесечних принадлежнсоти. Овакво решење општинске власти, по изјављеној жалби оснажио је и Министар унутрашњих послова, као надзорна власт над Београдском општином својим решењем бр. 2794/33 од 4 новембра 1933 год. Противу таквог решења Министра унутрашњих послова интересант је поднео тужбу Државном савету спорећи законитост тога решења како због тога што је у опште отпуштен због слабе оцене и ако је од саопштења последње оцене прошло дуже времена, тако и због тога што му је отпремнина одређена у инзосу само једномесечних принадлежности. По овој тужби Државни савет . донео је своју пресуду бр. 538/34 од 10 јануара 1934 год. којом је тужбу одбацио као неумесну у колико је истом спорена правилност самог отпуста док је у другом делу тужбу уважио и решење министрово поништио. Та пресуда Државног савета гласи: „Неоснован је навод тужбе о неправилности отпуста из општинске службе због тога што није отпуштен одмах по саопштењу треће слабе оцене, већ доцније. Отпуст из службе због слабе оцене предвиђен је чл. 55 т. 6 Статута Дирекције трамваја и осветљења Општине града Београда. Нити у том, нити пак у коме другом законском пропису није предвиђен рок у коме се службеник у овом случају има отпустити. Према томе, надлежна власт није повредила ниједан законски пропис на штету тужиоца, када га својом одлуком није отпустила из општинске службе одмах по саопштењу треће слабе оцене, већ доцније. Неоснован је навод тужбе да је се одлука о његовом отпусту имала донети у року од 2 месеца из чл. 64 пом. Статута, јер је тај рок предвиђен за ислеђења дисциплинских кривица и није се имао применити на овај случај.