Општинске новине

548

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

лике у нашој општини и ко је крив што је до данашњих тегоба дошло. Али наш уважени г. Претседник много је пута изјавио са претседничког стола, да он не жели да пуби време чепркањем по прашини прошлости. Као другови и ми смо се са њим саглаоили и легли смо на посао, да што боље одговоримо своме позиву са врло мршавим средствима са којима смо располагали. Али ипак ја са овога места не само у име своје но мислим и у име свију вас, могу и хоћу да изјавим да ми непримамо на себе одговорност за велике тегобе у које је запала општина београдска кривицом других наших претходника. (Бурно одобравање и аплауз). Ми стојимо одговорни за послове које смо ми радили и коЈе ћемо још радити док будемо овде у овоме дому седели и радили. За све своје послове примамо одговорност пред Београђанима, као и пред сваким који добронамерно хоће да наш рад изложи критици. А даће Бог — што ја искрено желим — да се Београђани ускоро на општинским изборима изјасне, одобра©ају ли рад данашње општинске управе и хоће ли јој :И за убудуће поклонити своје поверење. Ми тај суд београдских грађана спокојно очекујемо и ради би били да што пре до њега дође. После ових општих напомена, допустите ми господо, да се са неколико речи задржим на неколико ствари ради којих сам и устао да говорим. Рекох већ да не треба да се толико осврћемо на по неке — ма и уочљиве сипнице које нам се указују у .овоме буџету. Ваља прећи на крупније ствари. Ваља да јасно и гласно без икаквога двоумљења истакнемо у овој буџетској дискусији, да се у Београдској општини не може и не треба водити политика каква се до сада водила. Ја сам недаано написао чланак у коме сам изложио, да Београд, као престони град, еије само београдске општине, но једном добром половином државни. То и овде морам поновити. Београд је лерсонификација наше велике и уједињене Краљевине Југославије (Бурно одобравање и аплауз). И зато, господо, држава треба Београду да даје оно што је дужна давати за његово свестрано уналређење, као -престоног града. Меродавни чиниоци из овога дома морају се једном испрсити пред државом и тражити од ње да и она врши своју дужност према својој престоници.. Морамо настојавати да држава Београд помаже у ономе што је дужна, а не да нас одмаже, као што је то до сада радила, бацајући на Београд и Београђане огромне терете, које је сама држава дужна да

сноси за своје државне послове. (Бурно одобравање са узвицима: Живео чика Павле). Београд је био носилац .оне велике, свете и узвишене идеје — ослобођење и уједињење читаве наше нације. Његови мудри државници на челу са нашим узвишеним Господаром (живео Краљ) припремили оу све што је било потребно, да створе данашњу нашу велику и слободну Отаџбину. Београд његови трг.овци, занатлије, радници, чиновници, мали службеници и сви остали грађани давали су и последњу своју пару само да створе велико дело народног ослобођења и уједињења. И, према овоме, Београд је био у праву да очекује да ће му >се велика држава којој је он глава на достојан начин одужити, те да и Београд после страхота које је преко своје мученичке главе претурио, доживи благодети срећнијега живота. Међутим десило се обратно. Београд не само што није помогнут да се подиже, него је ометан у својем подизању од онога, који је позван да та у општем интересу свесрдно помаже. (Бурно .одобравање и узвици тако је). Београду су натурене многе дажбине државне које други градови у нашој земљи не сносе нити су им натурене. Београд читаве милионе за државне потребе сноси, што је дужна да сноси држава, као што их сноси у осталим градовима. Са милионима које нам држава сваке године неправедно узимље, Београд би могао сам себе да подиже и да уређује онако како његова потреба изискује. Овој се неправди ваља што пре учинити крај и да држава што пре почне да Београду даје оно што је дужна давати, а нарочито да му што пре скине државне терете неправедно му натурене. (Одобравање). Из овога предлога буџета јасно се види, да он није оно што би требало да је и што ми желимо; да он није оно што је Београду потребно али не нашом кривицом, него кривицом прилика у којима смо. Ни милионити део овај буџет није од онога што би ми желели да буде. Ми би хтели буџет у коме би имали довољно средстава, да Београд, као престони град, добије све оно што му је потребно и што имају његови другови у осталим великим државама у свету. То би ми желели, али тога н-а- жалрст нема. По мојем мишљењу, у БеоградскоЈ општинској политици мора се поћи другим путем, који има не само да нас води но и да нас одведе коначном и жељеном успеху. Морамо најодлучније настојавати да се са Београда скину терета натурени од стране државе и да их држава прими на своја леђа, јар су њена леђа далеко јача, као веће заједнице; и она их