Општинске новине

београдске новине

Стр. 549

ламше може подносити. Ми тим путем морамо поћи да постигнемо циљ, који мора имати сваки престони град и његова општинска управа, без обзира на који начин овде дошла. — Ви знате, господо, да се сваки човек у својем пословању нада да сваке године постиже напредовање и да осећа благодети од својега напорног рада. Међутим ми смо доживели страшну појаву. Доживели смо оно шго нисмо желели и што је контра ономе што сваки човек у својем пословању очекује. Доживели смо да после толикога низа година, нашему службеноме особљу, које са нама сарађује, место да их за заслужни рад наградимо, да им овим буџетом смањујемо иначе злеуду плату за њихов марљив и напоран рад. Ја овде на овоме месту и овом приликом морам да изјавим своју дубоку жало-ст што смо овај страшан моменат дочекали. Али сем тога жаљења ништа више не могу учинити, да се ствар на боље измени, јер сам сламка међу вихорове и у теонацу кроз који се мора проћи. Ми немамо другога излаза, већ хтели не хтели морамо примити предложени буџет, но с тим да се постарамо ми или они који на наше ме-, сто дођу, да се постарају, да се прилике измене и да се у првоме идућем буџету исправи неправда, која је, по сили прилика, учињена службеном особљу овим буџетом. Као што знате, господо, ја сам првога дана кад см.о се заклели и отпочели рад тражио да се приступи решењу најважнијега питања у комуналној политици; да се реши на здравој основи чиновничко и службеничко питање Београдске општине, без којега решења .не може општина имати реалан буџет. Тражио сам да се утврди број службеничких места; за свако место квалкфикација, да за свако место одреди награду, да особље обезбеди, те да оно легне на посао; да му ова установа омили, као што сваки домаћин воли свој дом. Али су и то неке прилике омеле. Али хвала Богу долази нови Закон о градским општинама и гон ће и ово чиновничко-службеничко ј питање решити, те да у будуће не буде остављећо на милост општинским управљачима и да сваку промену општинске управе чекају као јагње касапски нож. Ја, а мислим и сви остали моји другови, радоваћем-о се, ако се ово питање што пре и што праведније реши. Ја са-м напоменуо да је безнредметно у овим приликама освртати се на поједине буџетске позиције. Али се ипак са неколико речи морам осврнути на извесну позицију буџета претседништва општине. Као што већ рекох, м,и морамо

да радимо не како би желели, но како морамо. Висте ваљда слушали за ону причу како је један богаташ у својој занешености изашао пред црквом и просјацима изделио све што је имао, па после и сам сео у ред просјака, да и њему други деле. Чини ми се да би се ова прича могла применити на' извесну позицију буџета претседништва општинског. Буџетом је предвиђено да општина даје субвенцију појединим друштвима и установама. Ми смо то чинили сваки пут; али овога пута налазим да није требало и да се и саме те установе, односно њихови управљачи, са тим у души не слажу. Јер одузимати и смањивати принадлежности својем службеном особљу, па са тим чинити милостињу и доброчинство, сматрам да би требало да то буде недопуштено. Познато је да ко проси не дели, и општина не чини хумано дело кад својем службеноме особљу смањује и онако мале принадлежности, да даје оубвенцију другима. Ја лично, а мислим и сви ви моји другови, дубоко жалимо што нисмо у мопућности да свима означеним друштвима и установама дамо на име помоћи од сто хиљада па до милион динара. Зато сам мишљења, да за ову годину не би требало дати те субвенције, а смањивати принадлежности особљу. Јер ако би овако остало, онда би те субвенције у суштини својој дали службеници Београдске општине смањивањем својих принадлежности, а не и никако општинска управа. Било би и боље и корисније, да се са смањивањем принадлежности службеника, изгради вода у многим улицама које немају, воду, но да се даду као субвенцнја, јер се без воде не може живети. Најзад, господо, не треба да се варамо. Београд опада. Општ. управа мора уверити све надлежне чиниоце, да је потребан свестрани напредак Београда. Београд данас живи искључиво од својнх сиромашних грађана. Његова трговина и занатска радиност спали су на најситније детаљисте, а ту нема живота за престони град. Бог је дао сва преимућства Београду и за велику трговину, и за јаче занатство и за, ако хоћете, и најеећу индустрију, јер се налази на сучељавању две пловне реке, једна од светског значаја, а друга наша домаћа. Па онда налази се на л<елезничким чворовима са чега је приступачан свима деловима света. Па и ако је овакав природан положај Београда, он нема, готово никакву индустрију, док је имају многи наши сиромашнији градови са слабијом околином и слабијим условима за трговину и индустрију. Ми морамо наетојавати и то треба да бу-