Општинске новине

Стр. 560

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

подвукао радост Чехословачких градова што се остварује идеја Словенског савеза градова, на којој су они напорно радили још од 1927 г., и исто толико топлог отпоздрава у име свих делегата г.г. Добре Богдановића и др. Јарослава Данеша, добио је реч први референт г. др. Јарослав Шафарж, директор Чехословачког Савеза градова. У своме врло обимном реферату др. Шафарж је подвукао: Нарочито се јако осећало осуство једне словенске комуналне солидарности и међусобне сарадње приликом Конгреса и пословних пленума Међународног савеза градова, у коме врло активно учествују и Чехословачка и Пољска, али свака посебице, сеператно. Претставник Чехословачког Савеза градова, г. др. Шафарж осетио је да Стални одбор Међународне уније градова не задовољава потребе ни жеље Словенских градова. Словенски градови у Међународном комуналном форуму нису довољно ни репрезентовани, ни респектовани. На Пленарној седници Међународне уније у Дизелдорфу то се најбоље осетило. Тада се г. др. Шафарж договорио са делегатом Пољског Савеза Министром г. 'Залевским да се предузме акци.ја за стварање Савеза Словенских градова. Али ту акцију Чехословачка није хтела да поведе све док се није створио Савез Југословенских градова. Зато је Чехословачки Савез градова још 1926 год. радио на стварању братског савеза Југословенских градова. Прве везе одржавао је у 1926 г. са градовима Љубљаном, Загребом и Београдом. А чим је 1927 г. створен Савез Југословенских градова, Чехословачки је Савез отпочео акцију за Савез Свесловенских градова. Говорећи даље детаљно о неопходној сарадњи Југословенских и Чехословачких градова, г. др. Шафарж истиче да се неприсуство Југословенских градова стално осећало на пленумима Међународне уније. То се нарочито осећало у Дизелдорфу, када се примила Немачка у Савез. . . И Чехословачко Министарство спољних послова одговорило је још 1927 г. своме Савезу градова да за стварање једног Савеза Словенских градова нема никаквих међународних пре-прека. Бугарски Савез градова срдачно је примио предлог за заједничку комуналну сарадњу Словенских градова. Још у своме акту од 1928 г. он подвлачи да та идеја стоји веома блиско његовим програмским жељама. Први састанак делегата био је у Прагу под претседништвом приматора др. Баксе. Ту је из Југославије присуствовао др. Динко Пуш жупан Љубљане. Тада је Чехословачки Савез примио на себе дужност да створи основне принципе овога заједничког Свесловенског Савеза. 5 јула 1929 г. одржана је конференција у Варшави. Створена је тада нарочита

комисија, која је имала да проучи основе заједничке сарадње. Нарочито од 1930 г. и Југословенски Савез градова врло снажно, са пуво виталности и живог одушевљења помаже ову акцију. Са Љубљане интересовање прелази и на све остале Југословенске градове. Београдско Отправништво послова Савеза градова развија лепу делатност. Најбоља словенска имена окупљају се око ове његове акције. У тој оживелој акцији долази и до шире конференције, одржане 21 фебруара 1932 г. у Кракову. Ту је изабран и Врховни комитет споразума Словенских градова. Прва седница заказана је у Прз.гу, али се ни у 1932 г., ни V 1933 није могла да одржи због тешких међународних прилика. У току 1933 г. долазио је у Праг г. др. Крбек, претседник Југословенског Савеза градова и конферисао са др. Штулом, а од 17 до 22 маја 1934 г. одржана је у Београду конференција претставника Пољског Савеза са претставником Југословенског Савеза градова. ГТољски Савез градова заступао је потпретседник г. др. Јозеф Влодек, а Југословенски отправник послова савеза градова г. Слободан Ж. Видаковић. Најзад, као резултанта свега тога — завршава др. Шафарж — дошла је ова седница Комитета Словенских Савеза у Прагу. Обиман реферат г. др. Шафаржа, управо до танчина детаљисани историјат ове акције за заједничку комуналну сарадњу свих Словена, поздрављен је <са одобравањем. Затим је говорио референт г. Сл. Ж. Видаковић. Он је изнео узроке који су отежавали све ове лретходне припреме као и потребу да се претходно провентилирају сва питања и проуче сви заједнички актуелни комунални проблеми кош су скопчани са програмским плановима Свесловенског Савеза. Пошто је исто тако опширно поднео извештај о раду Југословенског Савеза градова на реализовзњу идете Словенског Савеза градова, референт г. Видрковић поднео је (ћормулисане предлоге за решења и текст резодуција овог повог скупа Врховног форума Словенских градова. По поднетим поедлозима развила се врло жива дискусија, после које су сви предлози са малим измензма једногласно усвојени. Тако је једногласним решењем прокламованс оснивање Савеза Словенских градова. Затим се преш-ло на оаспоав\/ о будућем конгресу Словенских градова, п социјалним проблемима градова, о свима ндчинима међусобне комуналне сарадње и комуналног упознавања итд. На предлог претседника Чехословачког С^веза гоадова др. Жипека, подвучен је принцип: да је саоадња С повенских гоадова заснована нч мећусобној гаоадњп појединих Савеза градова као највиших комуналних форума у својим државама. Ова се комунална сарадња кроз Савез Словенских градова има