Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 561

манифестовати путем организоване измене међусобних комуналних искустава, нарочито приређивањем конгреса, комуналних екскурзија, урбанистичких изложби, систематског студирања комуналног газдовања и најбол>их метода комуналне управе. Затим обрађивања најправичнијих принципа градске социјалне политике. Једном речју у међусобном упознавању и зближавању комуналних функционера и међусобној помоћи и саветима подигао би се просперитет комуналне политике Словенских градова и избегли даљи прескупи експерименти и још скупље плаћена локална искуства у -појединим практичним комуналним делатностима. Исто тако проучено је до свих танчина питање заједничке акције на одбрани интереса Словенских градова пред Међународним форумом. На крају су једногласно- донете све резолуције и решења, у којима се, између осталог, подвлачи: ИЗВОДИ ИЗ РЕЗОЛУЦИЈА И РЕШЕЊА ВРХОВНОГ КОМИТЕТА САВЕЗА СЛОВЕНСКИХ ГРАДОВА: „После свестране расправе, а по саслушању свих реферата и извештаја делегата — Комитет за Савез Словенских градова одлучио је једногласно: I) Да се данас, 28 јуна 1934 г. на седници Комитета Словенских Савеза, одржаној у Прагу, оснива Савез Словенских градова и општина, с тим да ову одлуку санкционише Конгрес Словенских градова и то доношењем Статута Савеза. Оснивачи Савеза јесу: 1) Савез градова и општина Чехословачке републике; 2) Савез градова Пољске републике; 3) Савез градова Краљевине Југославије; 4) Савез градова Краљевине Бугарске. „Савез Словенских градова и општина има задатак да путем међусобног упознавања, зближавања и сарадње помогне изграђивање што боље и социјалније комуналне политике Словенских градова, као и да подупре пацификацију света кроз Словенску солидарност и узајамност." „Идеја неминовног зближавања Словенцких народа на путу је пуне победе." „За решавање тешких и судбоносних социјаЈЖНГПроблема данашњице и за ублажавање ове тешке привредно-финансиске кризе потенцирањем радне делатности наших градова — Савез словенских градова имаће исто тако значајну улогу." У погледу учешћа Руских градова у Свесловенском Савезу, седница Комитета унела је у резолуцију за Конгрес ову одлуку: II) „Конгрес Словенских градова би искрено желео да у интересу сачувања светског

мира и боље будућности читавог Словенства, Руски народ, као највећи Словенски народ, што пре суделује у раду Савеза Словенских градова својом сличном комуналном организацијом." III) Извршен је избор и конституисање привременог управног одбора Савеза Словенских градова у који су ушли: за Претседника г. др. Алоиз Штула (Чехословачка) а за потпретседнике г.г. инж .др. Ратаљски (Пољска), г. Добра Богдановић (Југославија), г. др. Иванов (Бугарска). За главне секретаре г. др. Јарослав Шафарж, директор Чехословачког Савеза градова и г. Слободан Ж. Видаковић, отправник послова Савеза Југословенских' градова. IV) Одлучено је, да се изради за Конгрес предлог статута и идеолошког програма Савеза. Ови послови поверени су г.г. др. Јарославу Шафаржу и Слободану Ж. Видаковићу. V) „Решено је да се покрене издавање органа — часописа Савеза, који ће претстављати најснажније сретство за међусобно упознавање и унапређивање на пољу комуналном, урбанистичком, социјалном и муниципалистичком. Овај ће тромесечни часопис излазити свака три месеца у по једној од савезних Словенских држава а о трошку респективног националног Савеза. Први број излази септембра месеца ове године као свечана конгресна едиција у издању Чехословачког Савеза градова. Одређени су за ову едицију уредници г.г. др. Јарослав Шафарж и Слободан Ж. Видаковић. Орган Савеза доносиће чланке на свима Словенским језицима. VI) Одлучено је, да се први манифестациони конгрес свих Словенских градова одржи од 26 до 30 септембра -1934 г. у Прагу под почасним претседништвом и протекторатом Претседника Чехословачке републике г. др. Томе Масарика. Из Југославије у почасно претседништво изабрани су г.г. Живојин Лазић, Министар унуташњих послова и Милутин Петровић, Претседник престоног града Београда. У утврђени дневни ред Конгреса, поред свечане седнице, затим извештаја Управног одбора и Секретаријата, пријема статута и идеолошког програма Савеза Словенских градова и избора Управе Савеза, улазе и инструктивна предавања и реферати из комуналних питања градова. Теме су изабране више из области актуелних проблема него чисте теорије. Из сваке Словенске државе одржаће се по два предавања. Предавање — реферат: „Најактуелнији социјални проблем и дужности Словенских градова" поверено је г. Слободану Ж. Видаковићу, а о проблемима урбанизма и грађевинског закона Краљевине Југославије г. инж. Јовану Обрадовићу.