Општинске новине

Комуналне белешке

„Варош медицине и хирургије" у Паризу Одбор париске општине расправљао је о једном врло важном п интересантном пптању из области социјалне медицине. Једно друштво коме се на челу налазе најугледније париске даме, обратило се париској општини, тражећи да му се уступи у закуп један општински терен од 4700 квадратних метара, на коме би друштво имало да подигне праву варош медицине и хирургије. Уоеталом, тај би се изграђени терен и назвао тим именом. Разлози за ову иницијативу су разноврсни. На првом месту, осећа се у последње време оскудица у локалима за указивање лекарске помоћи; нарочито је ту оскудицу осећала средња класа, која одавно тражи да се болесницима средњег стања омогући иста нега која се указује имућнијим грађанима у болницама, уз цене које ће бити приступачне свачијем џепу. Тај будући организам подразумевао би у главним линијама: медицинску службу, хирургију, разне врсте тераупетског лечења са најмодернијим апаратима електричним, за хидротерапију итд. Ова би медицинска варош имала да постане центар и превентивне медицине и имала би и одељење за лечење морском водом за слабуњаву децу. Сваке недеље давале би се бесплатне лекарске консултације и од ове установе очекује се да ће бити регулатор цена, које су у данашње време такве да је првокласна лекарска нега привилегија само богатије класе, док је за средњу и сиромашну класу неприступачна. Друштво се обавезује да у потпуности уплати капитал од милион и по. Сви детаљни планови зграда биће поднети на одобрење техничком отсеку париске општине, која ће преко својих органа имати и право контроле приликом изградње. Закуп ће трајати 60 година и друштво. ће плаћати кирију 100.000 франака -годишње. Тако ће општина имати у току закупа да прими шест милиона франака, док је њу недавно купљени терен коштао шест стотина хиљада франака. Осем тога, после истека закупа све ^зграде са инсталацијама прелазе у својину општине. Сви радови стаће друштво преко 60 милиона. Уговором је предвиђено, да ће сва деца основних школа, која су слабуњава, имати бесплатно лечење у базенима са морском водом, као и бесплатан лекарски преглед. Довољно је да добију упут од управника школе или од школског лекара.

Обнова Марсеља Французи сматрају свој Марсељ за престоницу Средоземног мора. Да Ђенова не би привукла цео промет да иде преко ње за Италију, Швајцарску, Немачку и средњу Европу, општина у Марсељу, предузела је била иницијативу да се Марсељ уреди а пристаниште знатно прошири, како би одговарало своме задатку садашњице. У ту сврху, претседник Марсељске општине г. Рибо, позвао је познатог француског арх. урбанисту и професора Урбанистичког института на Сорбони г. Гребера, да изради план за генералну обнову Марсеља. Као велики зналац своје струке, неподлежан никаквом приватном утицају, г. проф. Гребер успео је да заврши план, уз припомоћ Техничке дирекције Марсељске општине, после пуне две године рада на њему. Марсељци се сад хвале, да су у том погледу претекли и сами Париз, који још није успео да створи ритам свога развитка. Г. Гребер је схватио план тако, што је прво очистио цео један кварт иза Берзе, који је имао скоро 3000 становника на хектар. На том месту ће се подићи (3 ха), нов трговачки крај који ће растеретити садашњи трговачки кварт Канебијер. На њему ће бити подигнут један трг, величине 1 ха са зградама унаоколо високим 45 м. Две широке саобраћајнице, које су истовремено и главне осовине Марсеља, пролазиће дијагонално кроз кварт. Друга мало деликатнија операција састојала се у уређењу једног кварта, који је много познат чак и у Провансалским причама, и у коме се морало пронаћи место за нову општинску зграду и за трг пред њом. И то је успело. Затим су простудирани и уређени приступни путеви, везе између жел. станица; дата су места за нове теретне станице. Нездрави и загушљиви блокови и узане „улице без радости", натерали су г. Гребера да их нарочито простудира и да закључи да је најбоље те старе квартове освежити на тај начин што ће се лепо уредити блиска предграђа, знатно слабије насељена, која ће готово аутоматски привући известан део становништва док би се остатак баш могао и присилним путем иселити, па тек онда приступити хирургији старог краја. А већ се констаговало да из чегири прва кварта становништво само бежи у предграђа таква каква су сад. Сем ових измена пројектант обраћа нарочиту пажњу на слободне површине и на Гарден-сити-е. На војном егзерциришту пројектован је и велики спортски стадион. Урбаниста предвиђа и друге мање стадионе, али оно што је најоригиналније у овом пројекту, то су игралишта за децу за време школе а и кад је школа затворена. Да би то постигао, пројектује поред сваке школе један нарочито уређени мали парк (1/2 ха), са нарочитим тлоцртом и сматра да су тако мали а многобројни паркови (биће их око педесет) много погоднији и кориснији него ли један велики који се због удаљености ретко посећује. Слободна површина колико има вредност са хигијенске стране има и са естетске. Свако се сећа колику драж дају Марсељу велике групе пинија, које ће се по гсвом пројекту само умножити. Заштитни појас Марсеља или зона „нон едификанди" има по пројекту, пуних 410 ха. Али и она је уређена као што су уређена и даља, па чак и далгка предграђа, јер би иначе разне шупе, кућерци и „виле" ницале као печурке! Предграђа остављена сама себи постала су, због своје „слободе" зидања, која нису ништа друго до неред и триумф глупости, у травом