Општинске новине

Стр. 502 г . материјално обезбеђена и поштеђена од душевног потреса и физичког претераног напора. Ако тих услова нема, ако је она изложена борби моралне или материјалне природе и упућена на тешке физичке напоре, или на све то истовремено, онда је доведен у питање и плод њене утробе, јер је он нераздвојни део њеног тела. У колико пати њено тело, у толико и још у већој мери пати њен плод, нежан и тек у почетном стадијуму развића.

Централни уред за заштиту матера, деце и младежи О. г. Б.

Чим жена осети да је зачедила, у њој се врши најпре душевна, а затим и телесна промена. Прва мисао, да ће бити мати, код жене, обезбеђене у браку, изазива радост и пријатно расположење, што је сасвим природно, јер је материнство крајња мета жениног живота. Међутим, и ако је то природно, код жене ван брака и код жена без обезбеђене егзистенције та мисао .— ма како да је јак инстинкт материнства — изазива бол, бригу и непријатна осећања у вези са њеним соци-

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ јалним положајем. Телесне промене, које затим наступају и које обелодањују зачеће, још више појачавају душевну борбу, бол и бригу. Ове промене код жене у нормалном браку и обезбеђене егзистенције имају значаја само за њих 'саме и њихову кућу; међутим, код жена необезбеђених, од великог су значаја и за њих и за друштво у коме живе. И у колико је њихов број већи, у толико су и ове промене значајније. А у Београду је број оваквих жена доста велики и из године у годину он је све већи. Социјалне прилике Београда клоне се све више приликама великих градова Запада. Све теже социјалне и економске прилике за склапање брака и тешке економске прилике за живот у опште, стварају услове у којима се све више стварају бракови на подлози обостраног рада и зарађивања, као и ванбрачне везе, које резултирају повишеним рађањем ванбрачне деце. По статистици у Београду су брачне везе у опадању, јер се проценат нових бракова самњује. 1927 год. било је венчања 10,30%, 1928 год. 9,74%, а 1929 год. 9,11%. За даље године нема података, али се из ових цифара види тенденција сталног опадања. Међутим, број рађања ванбрачне деце у Београду пење се, јер је 1927 год. ванбрачно рођене деце 399, 1929 год. 530, а 1933 год. 428. Већина жена, које зачеде ван брака, јесу са необезбеђеном егзистенцијом, а у колико су обезбеђене, тим фактом, да су зачедиле ван брака и тиме погазиле моралне а и законске скрупуле друштва, оне долазе под удар друштвених закона и обичаја и губе место које им је дотле обезбеђивало егзистенцију, или губе углед и поштовање које им је обезбеђивало будућност. Стога је положај матера ван брака врло тежак, често неиздржљив. Због тога код њих гада наступа душевна депресија, наступа једно душевно стање у коме су оне неспособне за хладно и мирно размишљање и расуђивање. Оне под утиском незгода и неизвесности за себе и за дете, готове су да пренагле и да се одлучују на крајне мере, те се лаћају или самоубиства, или чине све да се опросте зачетка. У откла^њању зачетка абордирањем, оне, захваљујући садашњим приликама и средствима, у много случајева успевају, ма да многе ипак т® плате здрављем, а неке и главом. Оне лак ванбрачне жене, које оемају куражи ни 5 а самоубиство ни за абордирање, чине све д!' сакрију своје стање, најчешће стезањем, због чега рађају недоношчад, кржљавце, неспособне за живот и развитак. Али није у питању само губитак ванбрачне деце. У питање долазе и губици деце и у многим нормалним брачним везама. Велики је број брачних жена, економски слабих, принуђено да ради ван куће. Стога је за њих ра-