Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 503

ђање превелики герет. Рађање им доноси глад и оскудицу, јер им одузима зараду. Стога се и многе од ових жена труде да свој зачетак угуше, униште; или ако у томе не буду имале успеха, оне, оптерећене физичким радом, рађају слабу, недовољно развијену и неспособну децу за живот. Кад се имају на уму ови узроци, који, природно изазивају рану смрт, сваког четвртог београдског одојчета, онда се тај велики проценат умирања одојчади, не може приписивати само рђавој нези! О београдским женама, које спречавају рађање из комодитета, «ећемо говорити, јер је то болесна друштвена појава, коју је тешко лечити мерама, које данашње друштво може да пружи. Нерађање или смањено рађање код обезбеђених жена појаве су које иду V стопу са развитком цивилизације. Мање са економским стањем. Губици ванбрачне, па у неколико и брачне деце пре времена (абортусом) у Београду велики су. Ту се не можемо послужити статистиком, али многе појаве, које то наговештавају и износе, дају нам доказа да смемо изнети ово тврђење. Међутим, и друштву и држави у интересу је да се што више живота сачува и што више привредне снаге одгаји. Стога је нужно да се о овој појави превременог рађања", затим и рађања кржљаваца, води рачуна; нужно је да се нађе начин да се спрече ови губици у животима пре нормалног рођења. * Из досадашњег излагања види се од колике је важности социјална служба као јавна установа за заштиту матера у времену благословеног стања. У Београду таква институци.ја, може се рећи, не постоји. Постоји свега једна институција саветовалиште за трудне жене „Српске ма.јке", које ради само четвртком од 11—12 часова. Занимљиво је да се виде резултати рада овога јединог саветовалишта за трудне жене. Њему се у 1932 год. пријавило на преглед 168 трудних жена, од којих су биле првороткиње 26 а вишероткиње 142; удатих 155, а неудатих 31. У свему је поиближан број и за 1933 год., у којој се пријавило 183 жене. Као што се из ових бројева види, пријав•У'Ч нес Р а змерно мали број трудних жена ' а од тога врло мали број пријављес .,. №'>ткип,а и ванбрачних жена, што се ЈЈ.оШко може објаснити. као што и обја-' шњавамо, стидом и неупућеношћу тих мла-' дих жена с једне и сакдавањем тоудноће с друге стране. За Беогоад, у коме има годишње неколико хиљада затоуднелих жена. ово једно саветовалиште са овако малим бројем пријављених жена не 'служи ни најмање намењеној сврси. Али без сумње у највећој мери ту службу сада врше појединачно и на

своју руку лекари, бабице и извесан број „искусних" жена, већином са , периферије Београда. Да би социјална служба за заштиту жена у благословеном стању добила правц значај и ишла у корист друштва, нужно је организовати је, нужно је створити јавне институције за ту сврху. Ове би институције имале да врше једну врло деликатну мисију, пуну тешкоћа и компликација. Али то је разумљиво, кад се има на уму дискретност у коју се увија и трудноћа брачних, обезбеђених жена, а у коликој дискретности тек мора чувати зачеће жена ван брака и жена којој је због тога у питању егзистенција, или и цела будућност. Али се пред тим тешкоћама не сме стати, кад интерес друштва и интерес тих несрећница и њихових плодова захтева, да се ова служба организује и пусти у рад као јавна установа.

Деца са сестрама

Организација те службе била би неминовно везана за Централни уред за заштиту матера, деце и младежи, била би део њен. Према томе, овај Општински дечји уред, који већ постоји, био би централа и за ову службу, која би имала свој одељак, свога шефа и све остало помоћно особље: стручне лекаре, стручне сестре посетиље и, као нарочито помоћно особље, све дипломиране бабице, било општинске, државне или приватне и све лекаре у Београду. Сем централне канцеларије, која би држала целу ову службу у својим рукама, нужно би било организовати и неколико саветовалишта са стручним лекарима, првенствено лекарима женама, и евентуално и са једним правним лицем. Централа би имала за главну дужност, да сазнаје и води евиденцију о свима женама које су у благословеном стању, а којима је потребна помоћ било морална, било материјална, или обе у исто време. Затим би њена