Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 575
становнике Париза. Наиме, истакнуто је да се париским трамвајима не служе само Парижани, већ је готово половина путника странаца и оних људи који из провинције долазе послом у престоницу. Одборски известилац напоменуо је, да није право да париска општина чини презент од 10 до 15 сантима тим путницима приликом употребе превозних сретстава, пошто толико износи дефицит који становници Париза плаћају из свога џепа за те дошљаке. Предвиђа се могућност установљавања блокова карата који ће се Парижанима продавати по досадањој цени, док би сви остали остали имали да плаћају карте по тарифи повишеној, тако да би они стварно плаћали онај дефицит. Социјално и здравствено старање односе највећи део буџета Париза Социјално старање кошта Париз велике суме новаца, али ипак ником није пало на памет да ту тражи неко смањење које би ишло на штету функционисања те службе, већ се само тражи начин да се избегну они трошкови који се не морају чинити. За издржавање умно поремећених Париз даје, поред државног доприноса, око 110 милиона динара. Париз је највећи орфелинат Француске. На издржавање сироте деце издаје се годишња сума од близу 100 милиона франака. ^ Париски саобраћај Подаци које публикује службени орган париске општине о кретању саобраћаја у другом тромесечју прошле године показују извесне врло интересантне карактеристике. Прво што пада у очи то је пораст броја превежених путника на аутобусима, док трамвајски саобраћај показује знатна смањења у томе погледу. Тако је од 1 јула прошле године превезено аутобусима 144,118.744 путника, за 34,933.343 више него у истом периоду 1932 године. За исто време прошле године трамваји су превезли 128,160.277 путника. што је за 15,399.613 мање него у години 1932. Друга карактеристика је рентабилност аутобуског саобраћаја, док трамвајски саобраћај показује дефицит у експлоатацији. Тако су аутобуси у поменутом периоду времена дали приходе 106,262.502 француких фр., док су хрвШкови експлоатације износили француских фр. 95,329.944. Трамваји су донели прихода 86,972.468 франка, док су расходи изнели 97,484.267 франака. Отприлике дефицит на трамвајима износи колико приходи од саобраћаја на аутобусима и с те би стране буџет био уравнотежен. Али оно што чини дефицителним саобраћај јесу терети амортизације разних закупа, који падају на терет округа сенског.
Конгрес Националног удружења претседника општина Француске (Савеза француских градова) Одржан је у Паризу Конгрес удружења коме припадају сви претседници фраицуских општина. Био је то импозантан скуп претставника 38.000 француских општина и вредност њиховог саветовања најбоље се види из реферата који су том приликом одржани. Претседник одбора париске општине у једном делу свога говора, одржаног приликом свечаног пријема делегата у Париској општини, рекао је између осталог: „Творци устава од године VIII били би сигурно запрепашћени када би чули да изабрани претставници вароши и села Француске могу да се удруже у једно удружење и то са изричним одобрењем Владе. Али се Французи, верни нашим установама, томе могу само радовати. „У тренутку када изгледа да су и најсолиднији принципи доведени у питање, када жестоки потреси љуљају најсолидније режиме, када се појављују све компликованији проблеми, чије је решење све деликатније, добро је да наша земља у својим општинама има и у будуће најбоље школе Слободе." Господин претседник истакао је велику техничку, економску и финансиаку опрему људи -који администирају француским општинама, што су показали у току дискусије и у својим рефератима на конгресу. Претседник Удружења претседника општина, господин Пол Морел, у својој речи истакао је принцип солидарности који треба да везује градове: „Исто као за појединце, тако је и за вароши солидарност услов и закон бољег живота. Ја знам, постоји различитост интереса: она је можда више привидна него стварна; постоје различитости средине, али зар те среипак да имају заједничке тежње, исте жеље за благостањем и напретком физичким, интелектуалним и моралним? И ми, као и државна власт, са истом вером, са истом упорном вољом, трудимо се да те жеље и остваримо. јМи мислимо да радећи тако служимо истовремено великој и малој отаџбини, јер је по нашем мишљењу општина за државу оно што је ћелија за тело, и њено здравље је нужан услов развоја и лепоте целог организма. ,,И ако смо ми сви сложни у томе да бранимо оно што обично називамо општинском самоуправом, то је зато, зар не, јер сте ви и они који су око вас, и сви м једнодушни у томе, да једна велика демократија као што је наша, демократија моћна, свесна својих права, отворена свима иницијативама, амбициозна на све напретке, треба да постави слободу у основу своје организације, то ће рећи под ков општрине."