Општинске новине

Стр. 298

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

14 На предлог Суда О.Бр. 8498 Одбор је Р Е Ш И О : Да се доле означеним фирмама уступи испорука канцелаРиског материјала за потребе ручног магацина Економата Београдске општине, као најповољнијим понуђачима на одржатој III офертлној лицитацији на дан 13 марта 1934 године и то: 1. — Фирми Јован Д. Живадиновић, из Београда за укупну суму од динара 65.129; 2. — Фирми Драгољуб С. Тешић, из Београда за укупну суму од динара 84.990; и 3. — Фирми Лукаревић и Гођевац, из Београда за укупну суму од динара 62.273.50. Целокупна испорука износи 212.395.50 динара. Све франко економат Општине града Београда, испорука сукцесивно у количинама према потреби, по требовањима Економата и да ће се рачуни нсплаћивати по испоруци материјала и визи Месне контроле. За пријем горњег материјала одређује се комисија у коју улазе: одборник г. Воја Симић и г. г. Жика Николић и Мих. Петровић, чиновници Економата и Д. Јовановић, контролни инспектор. Издатак има пасти на теРет одговарајућих, партија и позиција буџета расхода за 1934/35 годину. 14а На предлог Суда О.Бр. 23867 Одбор је Р Е Ш И О : 1. — Да се калдрмисање Небојшине улице на делу од Булевара Ослобођења до Браничевске улице уступи најнижем понуђачу предузећу „Ограп" из Београда за излицитирану суму од 521.575.92 динара, што чини попуст од 29.50% од предрачунске суме, која износи динара 739.824.—■ с тим да посао изврши у свему по погодбеним документима, сходно решењу г. МинистРа грађевина број 19565 од 30 јула 1934 године. 2. —• Да надзорни инжењер на овбм послу буде г. Мандукић Никола, инжењер Инжењерског отсека Техничке дирекције 3. — Да издатак за извршење овог поела падне иа терет посебног калдрминског фонда Општине града Београда и Општег калдрминског фонда а из суме од 5,000.000.— динара, према решењу Министарства финансија — Одељење цаРина IV бр. 27282/33. 16 На предлог Суда О.Бр. 22165 Одбор је Р Е Ш И О : Да се калдрмисање општинског пута I реда за Кумодраж—Табановачка улица и део Кумодрашке улице до Витановачке, — на основу одржане прве оферталне лицитације усту-

пи најнижем понуђачу инжењеру г. Николајеву Борису из Београда према његовој понуди за суму од динара 614.978.68 тј. са попустом 10.20% од предрачунске суме. која износи 684.841.50 дин. Надзорни инжењер на овом послу да буде г. Марковић Бранимир, инжењер Инжењерског отсека. Издатак имао би да падне на терет убраног новца од откупнине личног рад за општинске путеве у 1934 години. 16 На предлог Суда О.Бр. 23631 Одбор је Р Е Ш И О : 1. — Да се израда калдрме општинског пута I реда Дедиње—Бањица, кроз улице Лисичји поток и Краљице Ане са коловозом од ломљеног камена у бетону и бетонским тротоарима на првом делу пута у дубини од 180 м., и са коловозом од ломљеног камена на песку на осталом делу пута уступи најнижем понуђачу г. Симићу Александру инжењеру из Београда за суму од 598.561.89 динара, што чини попуст 11.20% од предрачунске суме, која износи 673.298.50 динара. 2. — Да надзорни инжењер на овом послу буде г. Драг. Урошевић, инжењер Инжењерског отсека Техничке дирекције. 3. —• Да издатак за извршење овог посла падне на терет фонда за откупнину личног рада за општинске путеве у 1934 гоДини, а из већ ангажованог кредита ранијим решењем Т.Д.Бр. 16612 од 11 јуна 1934 године. 17 На предлог Суда О.Бр. 17677 Одбор је Р Е Ш И О : 1. — Да се на основу резултата прве оферталне лицитације одржане на дан 8 маја 1934 године у Техничкој дирекцији Општине београдске, израда коловоза од ломљеног камена у бетону, — делимично од ломљеног камена на песку на Булевару Франше Депереа од трга Бранилаца Београда до Булевара Ослобођења, уступи најповољнијем понуђачу предузећу Тунер и Вагнер према његовој понуди а за суму од динара 1,186.511.60, ииже од предрачунске суме која је износила динара 1,709.670.90, за 30.60%. 2. — Да Техничка дирекција може у споразуму са Министарством грађевина примити од поменутог предузимача и камен друге врсте него што је на лицитацији понуђеи ако је исти по својим физичким особинама, нарочито што се тиче коефициента абања бољи од понуђенога, пошто понуђени камен према уверењу Завода за испитивање материјала при Министарству грађевина има коефециенат абања 10, а то је по условима највиша дозвољена граница.