Општинске новине
2*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 593
вање претседничког места, него би могло бити само један од најозбиљнијих разлога за оставку претседника и његово разрешење као и за разрешење целог градског већа. Оставка или разрешење претседника имала би за последицу примену поступка бирања претседника из средине градског већа исто што и смрт претседника; док разрешењу целе управе општинске следили би нови општински избори на којима би претседник био биран по систему кандидатских листа. г) Специалан услов за кандидацију претседника из средине градског већа. — Пошто смо утврдили када има место избору претседника из средине градског већа, настаје сада друго једно важно питање које је закон пропустио да реши. Може ли веће поставити за кандидата претседника било кога већника? Ово би питање било депласирано када би градско веће било састављено само из изборних већника. Међутим, оно је потпуно на свом месту код једног градског већа које је састављено од две трећине изборних и једне трећине постављених већника. То се питање дакле своди на следеће: може ли се за кандидата претседника истаћи изборни већних исто тако као и постављени већник? Закон каже да градско веће бира претседника „из своје средине" (§ 82). шта се има разумети под „из своје средине"? Свакако целокупност већа. То значи да је градско веће слободно да изабере за претседника кога хоће из своје средине, па дакле и постављеног-владиног већника. Таква једна солуција не бп могла да се прихватп јер би она значила повреду основних принципа закона о градским општинама. Један од тих основних принципа јесте принцип изборности претседника. Ако би се назначена солуција прихватила тај би принцип био лако изигран великом махинацијом која би на чело градске општине довела именованог већника. То би значило грубу повреду оне одредбе изражене у § 23: „претседник и две трећине градских већника бирају се општим, једнаким, непосредним и јавним гласањем". Истина да поступак бирања претседника из средине градског већа преставља сам по себи један изузетак од наведених принципиелних законских одредаба. Тај изузетак се мора најуже тумачити. Тако протумачен тај изузетак се састоји у овоме: претседник биран из средине градског већа не бира се непосредно него посредно, преко градских већ—-НИКа који се приликом тога избора претварају у поверенике својих гласача. Према томе поступак бирања претседника из средине градског већа претставља само изузетак од принципа непосредности израженог у § 23 3. о г. о. Остали принципи остају и даље у важности за лица која се тим посредним начином бирају за претседника, а то је да су
она бирана општим, једнаким и јавним гласањем. Таква се лица могу наћи само међу већницима који ,су већ бирана по кандидатским листама општим, јавним и једнаким гласањем. У том смислу треба тумачити и онај законски израз „из своје средине". Законодавац је јасно тиме казао да за претседника кога бира градско веће не може бити лице које није већник као што је случај код избора претседника по кандидатским листама; али је прећутао изрично да каже да тај већиик може бнти само изборни већник. То је, дакле, специални услов за кандидацију претседника. из средине градског већа. У вези овога питања надовезује се једно друго питање које законодавац исто тако изрично не додирује: да ли на седници градског већа на којој се врши избор претседника могу гласати и владини већници? То је питање много трновитије од претходног. Малопре смо напоменули да већници кад бирају претседника играју улогу повереника и врше једну специалну дужност која им је прећутно поверена са већнићким мандатом. Тако резонујући владини већници требали би бити дисквалификовани за гласање приликом избора претседника. Међутим, то мишљење не може бити подржано ниједним законским текстом или одредбом. Администрација градске општине 1) Потреба хитне реорганизације градске администрације. — Администрација градске општине мора да се саобрази новој организацији градске општине. То прилагођавање нарочито ће бити већих сразмера у онима градским општинама које су досада биле уређене по србијанском закону о општинама. Реорганизација администрације у тим општинама неће бити лака ствар, и зато ће требати више времена и труда. Закон је оставио за то један рок од године дана по избору градских већа. Али тај посао је толико обиман и деликатан, да не би било на омет да свуда комисије већ почну да раде на спремању статута за реорганизацију градске администрације и статута за градске чиновнике. И за један и за други статут закон је створио само један оквир кога тек треба попуњавати. Ово важи нарочито за питање реорганизације гдадске администрације. Како ће она да изгледа, то ми не можемо да знамо дефинитивно пре него што се статут донесе. Према ономе што знамо о основима организације градске општине, могле би се извући главне линије те нове градске администрације које се сучељавају код претседника а од овог рефлексно путем делегације на више градске чиновнике и стручне референте. Како је по новом закону ова одлучујућа власт усредсређена у градском већу, и како је градско веће један многољудни ко-