Општинске новине

Стр. 594

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

легијум, то ће требати доста пажње и вештине да се створи један такав однос између органа градске администрације и тога колегијума који би омогућио ефикасну и брзу службу градске општине. Контакт између та два тела мора бити коректан, перманентан и пријемљив за брзе инструкције и информације по свим питањима из делокруга града. Такав контакт је могућ само ако главни органи градске администрације буду снабдевени свим потребним школским и стручним квалификацијама које њихова функција неопходно изискује. Нова организација градске општине не да се замислити без тако уређене администрације. 2) Изједначење градских и државних службеника као основ у решавању питања градских чиновника. — Законодавац је то разумео, па је нарочиту пажњу поклонио питању градских чиновника, што ће рећи питању систематизацији њихових места и плата, њиховим квалификацијама и пензијама као и њиховом начину постављења и отпуштења. Законодавац је схватио службу градских чиновника као службу државних чиновника. Идеја изједначавања тих двеју служби служила је за основ у решавању питања статуса градских чиновника. И, збиља, и питање квалификација, и питање принадлежности, и питање пензија решено је по кључу закона о држав. чиновницима. Градски чиновници не могу имати основне и положајне принадлежности веће од државних чиновника; сви правни и стручни референти морају имати најмање исту школску и стручну спрему као и државни службеници одговарајуће струке; за сва друга места у општинској служби имају се прописати квалификације; одредбе за државне службенике о општим условима за пријем у службу, о вршењу службених дужности, о престанку службе, о пензијама, као и о дисциплинској одговорности имају се сходно смислу примењивати и на градске службенике у колико законом О. Г. О. није друкчије одређено. То је законски оквир једног статута о градским чиновницима. Ван тога оквира законодавац забрањује да се ма шта прописује. Статут о градским чиновницима, сем прописа у вези са одредбама Ч. 3., имао би да садржи и прописе о систематизацији звања градских службеника, о њиховом броју, о квалификацијама за свако систематизовано место, о назначењу којем звању и положају државног службеника одговара звање градског службеника, и о утврђивању места везано за право на пензију. 3) Право пензије градских службеника. Што се тиче услова за стицање права пензије градских чиновника као и основа за одређивање количине њихове пензије, ту се у свему има поступити у смислу одредаба §§ 113—133 Закона о чиновницима. Према томе градски службеници стичу право на пензију тек по навршењу десет година стварно про-

ведених у активној општинској служби. Количина њихове пензије има се израчунавати по основима предвиђеним у Ч. 3., с тим да се градском службенику који по Ч. 3. испуни услов за стицање права на пензију време проведено у државној или самоуправној служби пре ступања у градску службу рачуна при одмеравању количине пензије (2 став § 104 3. О. Г. О.). Из ове се одредбе аг^итепћип а соМгапо може закључити да се време проведено у општинској или ма којој другој самоуправној служби, ван оне градске општине из чије се касе има исплаћивати лична пензија, не може рачунати у оних десет година ефективне службе које се траже за стицање права на личну пензију. Али за градске чиновнике, сем тих општих услова за стицање права на личну пензију који су прописани у Ч.З., постоји и један специјални услов који прописује З.О.Г.О. Није довољно бити градски чиновник, па тражити у погледу права пензије примену одредаба Ч. 3. Потребно је поред тога да тај чиновник има звање које повлачи право на личну пензију. Која ће звања повлачити право на пензију, то није законом регулисано, већјето остављено градском већу да статутом одреди. Статутом се морају именовати сва она места за која се везује право пензије, као, на пример, директори, шефови отсека и одељења, референти, секретари и т. д. У том би се смислу имале да стилизују одредбе статута о градским чиновницима у колико се односе на тај специални услов за стицање права на личну пензију. По којим основима ће се израчунавати та пензија, после коликог времена право на пензију се стиче, како се оно губи —- све то не може бити предметом статутне реглементације, већ се та питања имају решавати сходно смислу одредаба закона о државним службеницима. Нема сумње да ће се строго повести рачуна којим ће се звањима дати право на пензију. За мерило се мора свакако узети важност и сталност функције, али се том приликом сигурно неће сметати с ума финансиска моћ градске општине. Јер закон наређује да се личне пензије исплаћују из градских сретстава, а што се тиче породичних пензија, он поставља алтернативу градском већу које треба да о томе донесе статут: или ће одредити да се породична пензија има исплаћивати из градских сретстава, или из пензионих фондова. Како ће се то решити то ће зависити од прилика појединих градова и схватања већничке већине. 4) Право пензије и сталности у односу на прописе о ревизији стечених права. — Како се имају тумачити одредбе § 159 3. о г. о. у вези §§ 100 и 104 у погледу стечених права на пензију и сталност, то је питање на које закон даје један нејасан одговор, и ако је оно по својој важности заслуживало да буде ослобођено сваког двосмисленог тумачења. Стечена права на пензију и сталност, да ли се уки-