Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 597

ће она лица из градске адмннистрације која буду Статутом одређена. Према гоме мора се јасно дефинисати који се градски службеник сматра чиновником. То ће бити предмет статутне реглементације. Градски чиновници свакако могли би бити само они градски службеници који се постављају на неодређено време и под сталном месечном платом. Такве би службенике имало да бира градско веће. У том би смислу имали да се стилизују и прописи статута о градским чиновницима. 8) Престанак службе у градској општпни. — За градске чиновнике у погледу престанка службе имају се применити одредбе Ч. з. (§ 104 3. о г. о.). Према томе за престанак службе градских чиновника важе §§ 104—112 Закона о чиновницима грађанског реда. Од многобројних узрока престанка службе који су наведени у 16 тачака § 104 Ч. з., нас овде може интересовати последња. тачка која гласи: ,,ако надлежна власт одлучи да му престане

служба", у ком случају она отпушта градског чиновника ако није задобио право на пензију, у противном пензионише. Значи да градски чиновник, док не наврши десет година ефективне општинске службе (в. § 113 Ч. з. у вези са § 104 3. о г. о.), под претпоставком да његов положај по статуту повлачи право пензије, може бити у свако доба отпуштен. Отпушга га она иста власт која га је и посгавила. Ако је у питању градски чиновник њега отпушта градско веће; а ако је у пигању други градски службеник који није чиновник, њега отпушта она власт која га је по статуту и поставила. По навршењу десет година проведених у општинској служби, градски чиновник може бити само пензионисан, под претпоставком, наравно, да не постоје узроци за губљење пензије. Право сталности не постоји више ни по закону ни као стечено право. (в. зирча). Оно се не може установити ни статутом, под претњом ништавости у противном.