Општинске новине

Дим Ј. Стојановић

Неколико социЈалних проблема у Београду

(3)

II Заштита одојчади

Свако дете рођењем добија право на негу, без обзира на то где је и од кога рођено. Оно је дошло на свет и постало члан друштва, а тиме је стекло сва права, која једном члану друштва припадају. Али онако исто као што је констатовано да се губи много живота у стадијуму пре порођаја, абортусом итд., тако се губи велики број деце нормално рођене због ненормалних прилика дечјих родитеља, нарочито мајке, као и због њихове неспреме и неумешности у гајењу деце. Наведено је већ да у Београду проценат губитака одојчади иде до преко 20%, како показује статистика Општинске здравствене службе. Да се овако стање побољша, управо да се отклони овако велики број смртности одојчади и да се сведе на минимум, нужно је да јавна социјална служба Београдске општине, као орган друштвене заједнице, пружи помоћ свуда тамо где је она потребна. А она је потребна првенствено у случајевима крајње сиротиње, код ванбрачних порођаја, рђавих хигијенских прилика, болесних матера, недостатка материнског млека итд. дакле у случајевима који од првог дана рођења угрожавају егзистенцију детета. За овакве случајеве, који су у Београду, захваљујући његовој грађанској структури и другим приликама, многобројни, већ постоји социјална служба. Њу врше поред извесних приватних, добротворних институција, још и општинске и државне институције већ побројане напред. Оне врше ту службу врло ревносно и врло корисно. Оне су је вршиле и независно једна од друге, а од скора је врше и у извесној сагласности. Правилник саветовалишта за одојчад и малу децу Општине града Београда, издан 13 октобра 1932 године, који регулише социјалну службу око одојчади, путем саветовалишта, предвиђа и сагласну сарадњу свих сличних привагних и државних установа. Он сем тога дели Београд на осам реона, те свако саветовалиште добива свој реон. Оваквом организацијом у многоме је олакшан и рационализован рад на помагању матера у нези одојчади.

А колико је овај рад потребан и колико је благотворан, најбоље ће показати рад ових институција изражен у бројевима. Шест општинских саветовалишта имала су у 1932 години 3935 случаја саветовања, а у 1933 години већ 7305 саветовања. Ови бројеви најбоље показују како сиромашне мајке правилно поимају ова саветовања и како ревносно посећују саветовалишта. СаветовалиШте Универзитетске клинике обавило је у 1932 години 2200 саветовања код 545 одојчади. Саветовалиште „Српске мајке" обавило је у 1933 години 4189 саветовања код 596 деце. Према статистици коју води „Српска мајка" види се да број саветовања расте, јер је у 1928 години било 2773 саветовања код 376 деце, а у 1933 години је тај број знатно већи. Завод за стерилизацију млека Општине града Београда издао је у 1932 години 68.643 лит. стерилизованог млека у 493.812 порција; а 1933 године 78.398 литара у 541.704 порције. Просечно је хранио дневно 1932 год. 400 одојчади, а 1933 год. 420. Кухиња одојчади Универзитетске клинике, независно од Завода за стерилизацију млека, издавала је 1932 године за 59 одојчади млечну храну; а сем тога издала је обданишту за одојчад 4.062 порције млека. Два Обданишта за одојчад, која постоје у Београду, вршила су такође корисну службу примајући на обданицу одојчад, док су им матере запослене изван своје куће. Обданиште у Милоша Поцерца улици, којим управља Универзитетска дечја клиника, примило је и неговало је у 1932 години 177 деце, тако да је просечно било по 40 деце дневно. Обданиште у Млетачкој улици прима и негује дневно просечно по 50 деце. Деца добивају у обданишту млечну храну. Ово обданиште прима и породиље на 14 дана бављења после порођаја. Оба ова обданишта наплаћују по 4 дин. за дневно бављење детета. Сиромашним, незапосленим мајкама прима децу бесплатно. За децу находчад и болесних и умрлих матера и др. постоји Дом Материнског удружења, у коме раде лекари Универзитетске