Општинске новине
5*
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 617
ских држава, чијом социјалном политиком последњих деценија нису могла да суверено овладају ситно-буржоаска схватања. Зато је социјално-комунална политика великих чехословачких градова несумњиво једна од најбољих и најнапреднијих на целом европском континенту, онако снажна као некада Бечка, када се ова кретала у интенцијама социјално-демократске идеологије. Уосталом, централни чехословачки градови, а нарочито Праг, и нису могли друкчије да поступе, а да се не оглуше о велике проблеме који су елементарном снагом по светском рату избили на дневни ред. Деца су и код њих у масама пропадала. Смртност је често достизала и 30% ! За њихов спас није била довољна каритативна акција; масе неупослених, и ако нису расле вратоломном брзином, ипак су се рапидно умножавале, и за ублажавање њихове беде нијебила довољна приватна хумана помоћ људи и корпорација. Здравље је народно у целој Европи, па у извесној мери, и у Чехословачким градовима пропадало у једном очајном фортисиму — и за регенерацију народа нису била довољна приватна друштва за заштиту здравља; рђави и нехигијенски станови постајали су све више легла туберкулозне заразе; а за ослобођење широких маса грађанства од те офанзиве смрти нису биле довољне ни добре жеље хигијеничара, ни лепи планови Масарикових антитуберкулозних лига! Требало је поћи новим, одлучним и некомпромисним путем! Судбину све чешке деце, требало је предати у много јаче руке, у руке организоване акције државе и општине. Неупосленост • је схваћена од чешких комуналних кругова као социјални проблем од прворазредне важности, и за његово решење имали су се мобилисати снажни државни и општински фондови и њихова упоредна акција на јавним радовима. Свуда, на целој линији социјалне политике, морала се предузети одлучна офанзива, и то кроз градску општииу као најближу широким редовима угроженог грађанства. Тако је Чехословачка комунална политика, прва међу млађим културним државама, револуционисала своја схватања о социјалној политици. Она је за њу престала бити хуманитарна помоћ од стране бројно мале елите душевно бољих или милосрђе ситих, него планска и организована социјална акција, првенствено кроз градске општине, да се лечењем болесних социјалних појава избегну тешке реперкусије и да ее стварањем боље и праведније социјалне атмосфере обезбеди прогрес друштвене заједнице. Та социјално-комунална акција чехословачких великоградских општина добијала је све снажнији реформистички акценат уколико се увиђало да је капитализам у своме бурном и грозничавом развитку дошао
скоро до негације свога сопственога бића, и истакао сву потребу брзе и широке друштвене интервенције у начине капиталистичке производње и искоришћавање његових добара... Нека социјална управа града Прага још само једну деценију остане овако прогресивно верна своме социјално - комуналном програму, па ће Праг постати бар међу капиталистичким градовима Европе један од социјално најподношљивијих за живот не само оних који имају — јер њима је, најзад, свуда добро — него и оних који крвавим ноктима изграђују човечански прогрес! Не може се порећи, Праг иде данас са својом социјалном политиком испред конвенционалне политике данашњих буржоаских муниципија, јер је у најпунијој мери схватио потребе наших дана и тежње својих грађана! Најзад, будимо правични, можда град Праг не би показао у оволикој мери комунално-социјални полет да се на челу његовог одбора за социјалну политику не налази већ годинама као претседник проф. др. Петар Зенкл, несумњиво један од најјачих организатора социјалне реформистичке акције и један од врло добрих познавалаца социјалне политике на европском континенту. Више од две деценије проф. др. Зенкл мирно, без разметања и позе, као и сви велики духови и радници, ствара огромне комунално-социјалне планове и снажно, без предрасуда, изводи их у грандиозно дело, кОје својим димензијама запрепашћује наше млитаве генерације! Како дивно и освежавајуће, као озон у овом безумљу дана, звоне Зенклове искрене речи, изговорене у уводу његових предавања о „градској социјалној политици", у Паризу 1933 године: „Оап8 ГаЉшшбЈгаИоп согптипа1е атз1 ^ие раг!ои1; ои П б'а§ћ с!е сЈеуонб ћитапПанеб, П у а с1еих топс!еб б'а!Тгоп1;еп1;: Гип ^ш п'а јата1б соппи 1ш-тете т 1а гтбеге, ш 1а боиНгапсе е! п'а раб 1а тотсЈге сотргећепбшп т 1а тотсће сотраббшп роиг 1еб зоиЈТгапсеб с1'аи1гш; Гаи1ге ^ш сопбМеге сотте ип с1еуо1г роиг 1а боае1е с1е бесоипг 1еб тс1тс1иб ^ш, есгабеб раг 1е ге§ћпе боаа1 тос1егпе, пе реиуеп! б'а !Тгапсћ1г еих-тетеб с!е 1еигб т1бегеб." То уводно предавање др. Зенкла, (које је социјални музеј града Париза .оштампао у засебну књигу и разаслао градовима широм света) треба сматрати као програм целокупне социјалне политике Чехословачке, а званично као програм Прашке општине.*)
*) Види дело: ргеуоуапсе 5оаа1е Газ51з1:апсе риШ^ие с!е 1а уП1е <је Рга§ие, сопГегепсе <1оппее аи Мизее 5осЈа1 <3е Рапз 1е 19 та[ 1933 раг 1е ргоС. Ог. Р1егге 2епк1, рге81(3еп1: с!и СотИе сеп1га1 сЗе 1а уШе с1е Рга§-ие.