Општинске новине

Стр. 584

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

весне послове веће важности у његову искључиву надлежност и забрањује њихово преношење на сталне одборе. То преношење надлежности градског већа на сталне одборе трпи двојако ограничење: формално и материјално. Формално ограничење се састоји у томе што се то делегирање мора извршити статутом; а материјлно ограничење у томе што се извесни послови таксативно побројени у закону не могу преносити на сталне одборе. Ограничење које трпи преношење послова из надлежности претседника овако је формулисано у § 85 :..„осим оних (послова) који тражи својом природом једнообразно вршење, или прелазе територијалну надлежност тога краја, или који због своје важности траже да их непосредно отправља претседник градске општине". Док је у погледу градског већа закон тачно прецизирао који се послови не смеју пренашати из његове надлежности, дотле кад је реч о преношењу послова из надлежности претседника закон поставља једно тако растегљиво и опште ограничење које се може најпроизвољније и најшире тумачити. Зато је законодавац пожурио да одмах иза те опште одредбе пропише једну другу одредбу по коој се има донети статут којим се има предвидети тачно „које послове претседник градске општине из своје надлежности може поверити појединим чиновницима који су на челу појединих управних грана" (§ 87). Према томе не може се извршити делегирање претседникове власти на поједине чиновнике пре него што се статутом утврде гранипе до којих се сме у том делегирању ићи. Статутом се морају предвидети сви иослови који се могу пренети из надлежности претседника градске општине, исто онако као што је законом у § 95 предвиђено који се сви послови не могу пренашати на сталне одборе. 5) Временска огранпчења за установљење факултативних органа. — Пошто смо утврдили да се факултативни органи и њихове надлежности имају тек статутом установити, морамо да видимо сада да ли закон не поставља за то какве рокове, и какве последице наступају ако се ти рокови пропусте. На то питање даје нам одговор § 148 3. О. Г. О.: „Нова градска већа дужна су у року од годину дана донети овим законом прописане статуте и уредбе о организацији и нову организацију спровести по овом закону. Градске општине које могу имати потпретседника са сталном надлежношћу у смислу става 4 § 81 донеће у року од једног месеца по ступању на снагу овог закона одлуку о томе да ли ће се установити стална надлежност потпретседника". Према овако стилизованом законском тексту постоје две врсте рока: Општи рок који важи за све статуте и уредбе који се имају донети у циљу организације градске општи-

не по новом закону, и специални рок који важи само за оне случајеве који закон изрично предвиди. Општи рок почиње да тече од дана избора градског већа па траје годину дана, а специални рок почиње да тече од дана ступања на снагу закона о градским општинама, а то је 23 септембра 1934 год., па траје месец дана. Пошто је до сада било речи само о факултативним органима градске општине и њиховим надлежностима које се статутом имају установити, то ће се на њих овако применити горе назначени рокови: за потпретседника важи специални рок т. ј. за њега се има статут донети месец дана по ступању на снагу закона о градским општинама, а то је до 23 октобра 1934 год., за сталне одборе, управне одборе и старешине одељака важи општи рок од годину дана по избору градског већа. Шта је хтео законодавац прописивањем ових рокова? Он је хтео да се у што краћем времену градска већа изјасне о потреби постајања факултативниХ органа да би организација градских општина била што пре коначно изведена. Установом , факултативних органа ишло се на то да се створи могућност градовима да сваки према потребама и својим специалним приликама организује сво.ју општину у једном даном законском оквиру. Било би штетно и за саме градове као и за интересе државне целине ако би се попуњавање тога законског оквира отегло у бесконачност и оставило искључиво слободној вољи градских већа. Да се не би то десило законодавац је прописао рокове и тиме градским већима ставио у императивну дужност да за одређено време ту потребну организацију спроведу. 6) Санкције пропуштања рокова за установљење факултативних органа. — Шта може да правно наступи ако би градска већа пропустила те рокове? На то питање од тако далекосежних последица законодавац не даје јасан и непосредни одговор. Ми знамо да право и дужност без санкције претстављају лепе жеље без изгледа на њихово остварење. Да ли је пропуштање рокова на некоји начин санкционисано, то је питање за које морамо због његове огромне правне важности потражити решење из недостатка изричног законског текста, у логичним аргументацијама извучених из самих законских прописа. Да се зауставимо прво на положају потпретседника градске општине. Може ли се његова самостална надлежност установити и после истицања рока од месец дана по ступању на снагу Закона о Г. О.? Не може већ по томе што је законодавац за њега установио специјалан рок који је у исто време и преклузиван. Али баш да се тај рок и пропусти, статут о његовој самосталној надлежности мора бити перфектан (донет од 'градског већа и одобрен од надзорне власти) нај-