Општинске новине

Стр. 634

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Идеална расподела потрошње прихода била би, кад би се расход поделио на пет једнаких делова и то: 1) Храна; 2) Стан; 3) Одевање; 4) Душевне потребе и разонода; 5) Уштеда. У садашњим економским околностима готово је немогуће говорити о ма каквој могућности штедње у просечној београдској породици. Али, постоје извесне душевне потребе, које су човеку неопходне готово толико исто колико и храна. Ми их несумњиво морамо унети у индекс минимума потреба београдског становника. И онда, према нашем досадашњем прорачуну, узимајући тај издатак у истој висини као и издатак за храну, имамо следећи минимум месечног трошка: За породицу од 4 члана 3.367,27 за једног члана породице 841,77 за појединца самца 1.321,21 * * ❖ Да ли један привредно-активни Београђанин има толико прихода, да би од тога могао пристојно издржавати породицу од још три члана? Чак и без навођења икаквих цифара свакоме је Београђанину познато, да просечна зарада београдског становника далеко подбацује испод 3.367,77 дин., па чак да је доста испод минималне цифре најосновнијих потреба од 2.407,03 динара. Београд, према последњем попису од 1931 године, има 238.775 становника са 59.720 домаћинстава. Према овоме, једно долаћинство састоји се просечно тачно од 4 члана. Према прорачунима из 1932 године и према службеним податцима из 1931 године, оддог броја породица имамо у Београду свега 8.600 породица са месечним приходом изнад 3.000.динара, а то износи свега 14,4%. Са месечним приходом од 2.500—3000.— дин. имамо 8.400 породица, или 14,1%. Цео остатак од 42.700 породица, или 71,5% има испод 2.500 динара месечно прихода. Београд је у већини свог становништва варош радничка. Од свих београдских становника који привређују, њих око 115.000, радника има око 60.000 (пријављених код радничких установа има 58.295) што износи 52,1% т. ј. већину. А њихово економско стање је најгоре. Према индексу Централног секретаријата Радничких комора, просечан приход једног запосленог радника износи месечно свега 868,10 динара. Ни код осталих професија стање није много боље. По пореским пријавама пореза на течевину у Београду, чисти приход у прошлој години износио је по пореском обвезнику просечно свега 5.096 дин., или 424.66 динара месечно. Врло је вероватно да су по-

рески обвезници пријавили сувише мале приходе. Али, порески одбор, ма да је стао на доста строго гледиште, ипак нјие могао да повећа просечну цифру чистог прихода у Београду на више од 16.466 динара просечно годишње по пореском обвезнику, односно на свега 1.372,16 дин. месечно. А сума од 1.372,16 дин. месечно врло је далеко од тога да би достигла просечно потребни приход једне београдске породице, који претставља 3.367,27 дин.

Нужда је у стању да промени из основа нормалне прилике. У Београду нужда је учинила, да се социјално стање породице изменило. Нормално би било да се породица од 4 члана издржава од прихода и зараде једног њеног члана (мужа или оца). У Београду, са радничким просечним приходом од 868,10 динара месечно и општим иросечним приходом од највише 1.372,16 дин. месечно, то је апсолутно немогуће. И тако, нужда је довела дотле, да је у свакој породици просечно још један члан (жена или деца) морао да потражи зараде. То нам показује цифра привредноактивних становника Београда, која износи 115.000. Другим речима то значи, да од свог београдског становништва ради 47,9%, или скоро сваки други. Пошто се београдска породица састоји просечно од четири члана, ово опет значи, да у једној породици два члана раде и морају да раде, да би породица опстала. У оваквим околностима сасвим је разумљива у Београду с једне стране појава беспослице, а с друге стране све већи пад надница и плата, услед велике понуде радне снаге. Ни зарада 2 члана породице није у стању да подмири све потребе једне београдске породице. Те, и поред толиког рада, Београд се ни из далека не исхрањује онолико и онако, како је неопходно потребно. У години 1931 г. Слободан Ж. Видаковић констатовао је следећи годишњи мањак у исхрани једног Београђанина: Мање меса 33 кгр. поврћа 222 „ млека 58 лит. шећера 12 кгр воћа 81 „ масти 53 „ Да видимо, према податцима којима располажемо, како данас стоји у главном са исхраном Београђана. * * * Главна и основна храна Београда су хлеб и месо. Колико се у Београду дневно производи хлеба немамо тачних података. Али знамо да