Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 635

је укупан капацитет свих београдских пекарница 180.000 кгр. Кад узмемо у обзир да у пекарској грани нема никакве кризе потрошње, онда можемо слободно узети, да београдске пекарнице раде са пуним капацитетом. То би значило, да сваки Београђанин, искључивши децу до 3 године старости, потроши просечно дневно 711 грама хлеба. Док је наука предвидела потребну дневну количину хлеба у 500 грама, Београђанин га троши за 211 грама више. Али, ова појава није ни мало утешна. Београђанин је силом и економском немаштином упућен да троши хлеба више од нормалне количине на штету осталих потребних и корисних намирница, јер је хлеб најјевтинија храна. Заиста, тачна статистика о потрошњи меса, према податцима Београдске кланице из прошле године, то ће нам очигледно показати у нашој табели број 7. ТАБЕЛА 7 Чисте Врста стоке Комада Живе мере саановнику Говеда 32.450 6,345.328 23.192 Свиња 63.868 6,128.084 21.502 Овнова и оваца 14.060 215.672 0.630 Јагањаца 47.868 340.487 0.990 Телади 28.848 1,427.298 5.216 Прасади 3 .592 20.481 0.058 Годишње укупно на једног становника 51.588 кгр. Дневно укупно на једног становника 0.141 кгр. Док наука предвиђа дневни минимум меса од 250 грама, Београђанин (искључена деца до 3 године старости) поједе просечно само 141 грам меса, односно 109 грама, или 43,6% мање од основне потребе. Та разлика, према раније наведеним израчунавањима г. С. Ж. Видаковића, још је кудикамо већа у поврћу, воћу и млеку. % * * До сада смо видели и констатовали, да је просечан раднички приход у Београду 868.10 дин. месечно, а максимални просечни приход уопште (по гледишту пореског одбора) 1.372.16 динара месечно. Но, приходи нису наравно подељени равномерно, него се крећу у дугачкој скали, од најнижих до највиших. Приходи једног рентијера пењу се према висини и вредности његовог капетала од 5 до 10 и више на сто. Али, рентијера у Београду има врло мали број: свега 2.500, или 2,2% од свих привредно активних становника Београда. Ако томе додамо и све остале економски јаке становнике, као велике трговце, индустријалце, самосталне привреднике, сопственике великих предузећа, слободне професије са добрим зарадама и више бирократе, тај однос повећава снаге на око 6%. Остатак од 94% сачињавају мали привредници, радници и чиновници. —

Максимална радничка надница у Београду, према индексу Радничке коморе, је она, која се распоређује у 12 радничких разреда, тј. која прелази 48 дин. Дневно, или 1.200 дин. месечно. Таквих радника на целокупној територији београдске Радничке коморе има свега 17%. Према овоме, по просечном рачуну, на 60.000 радника у Београду, било би 10.000 радника са зарадом изнад 1.200 дин. месечно, а 49.800 са зарадом испод 1.200 дин. месечно. Приходи државних чиновника и службеника не могу се тачно одредити, јер се повишице сустижу са групама и степенима, али се ипак може утврдити, да приход изнад 2.500 дин. месечно имају у главном чиновници од 5 групе на више. Од целокупног броја чиновника и службеника у земљи, од 5 групе на више има их свега 3,6%, (6.702 према 186.306). Према овоме, по просечном рачуну, на 15.000 државних службеника у Београду, било би само 540 са сталним приходом преко 2.500 дин. месечно, док би остатак од 14.460 имао испод 2.500 дин. месечно. Исти однос имамо и код државних пензионера. За Београдску општину располажемо тачним податцима. На 4.758 службеника, месечни сталан приход изнад 3.000 дин. има свега 114 службеника, приход од 2.000—3.000 дин. 329 службеника, а остатак од 4.215 службеника има испод 2.000 дин. месечно. Тешко стање и беспослица приватних чиновника познато је, а исто тако и тешко стање малог привредника, који је редовно сретан ако може да напусти свој посао или занат и да добије бар место дневничара у државној или самоуправној служби, макар да му оно ни у ком случају не може донети приход преко 1.500 дин. месечно. * * * Из свих наших до сада изнетих констатација морамо извући следеће закључке: 1. Просечни приход Београђанина није довољан за издржавање нормалне породице од просечно 4 члана. Због тога на једну породицу од 4 члана два члана морају да раде и да зарађују. 2. Београђанин троши хлеба више него што је нормално потребно. Овоме су узрок недовољни приходи, кОји га натерују да се претежно исхрањује хлебом, као најјевтинијом намирницом. 3. Услед недовољних прихода Београђанин троши 43,6% мање меса него што је основно потребно. Та разлика је још већа у поврћу, воћу и млеку. Од колике су штете горње чињенице за продуктивну снагу, здравље и живот појединца, а нарочито подмлатка, у стању је да каже с једне стране наука, а с друге стране статистике морталитета, које показују у Београду цифру од 22,8% смртности од туберкулозе .