Општинске новине

Стр. 642

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Међународна интерпарламентарна конференциЈа за трговину у Београду

У сали наше Народне скупштине, у недељу 16 септембра, састала се Међународна интерпарламентарна конференција за трговину. Уз учешће најодличнијих представника међународних парламената, свечана седница отворена је у присуству изасланика Њ. В. Краља, првог ађутанта дивизијског генерала г. Јечменића, претставника Југословенске Краљевске Владе, Сената, Народне скупштине, дипломатског кора и великог броја најугледнијих личности. Претседавао је претседник наше Народне скупштине г. др. Коста Кумануди. Седницу је отворио Министар пољопривреде и заступник Министра спољних послова г. др. Драг. Којић, следећим говором: Госпође и господо, Влада Краљевине Југославије са осећањем дубоке симпатије жели добродошлицу у нашој престоници и на југословенској земљи уваженим одличним претставницима парламента двадесет народа.

Делегати страних држава на свечаној седници

Срећан и поносан истовремено што могу да у име Краљевске владе отворим данашњу сесију једног од најуваженијих међународних удружења, хитам да изразим одмах колико ови радови интересују, тако рећи, целокупно културно човечанство. Питања која су на дневном реду ове деветнаесте скупштине Међународне парламентарне трговинске конференције додирују најважније и најтеже проблеме данашњице. Трудећи се да постигну споразум између претставника двадесет парламената по питањима: економске реконструкције Европе, новчане стабилизације и пољопривредног подизања, Међународна парламентарна трговинска конференција, захваљујући ауторитету и опште познатом угледу својих чланова, необично ће помоћи и олакшати заједнички задатак свих влада које желе да човечанство изиђе најзад из тешкоћа у којима се сада налази. Краљевска влада, чврсто убеђена да су напредак и срећа једног народа могући само ако се оствари напредак и срећа других народа, чланова велике породице народа, изражава у то име захвалност Југословенског народа Међународној парламентарној трговинској конференци-

ји за све напоре већ учињене и за оне који треба да се учине на путу узвишеног циља који је постављен. Прошет овим идејама солидарности и међународне сарадње и имајући најлепше жеље за успехе овог великог задатка који је пред нама, ја отварам, у име мог узвишеног Владара, Његовог Величанства Краља, деветнаесту Међународну парламентарну трговинску конференцију. После тога узео је реч д-р Коста Кумануди. У свом лепом и опширном говору г д-р Кумануди вели: Прошлогодишња Међународна парламентарна конференција за трговину донела је у Риму одлуку да наредна сесија буде у Београду. Југословенски парламенат особито је дирнут и високо почаствован што сте овог пута изабрали нашу престоницу да ту расправљате и тражите решење за оне крупне, могли бисмо слободно рећи, најзначајније и најсудбоносније проблеме из савременог живота народа и људских заједница, проблеме који су са досад непознатом снагом избили где год живих бића има. Довољно је само погледати програм ваших радова да се одмах стекне уверење да сте се ви, народни претставници целог света, одважно у коштац ухватили са свима нездравим појавама и опасним манифестацијама које угрожавају привредни напредак, и узели на себе велику и одговорну дужност да их из основа и са свих страна претресете, испитате и проучите, како би се дошло до практичних и корисно применљивих солуција. Допустите ми да вам на самом почетку тог тешког посла изразим у име Сената и Народне скупштине Краљевине Југославије пре свега топлу захвалност на пажњи и одликовању које сте нам својим доласком указали. Затим хтео бих, драги гости, да пожелим, да из ове дворане на завршетку пођете натраг својим домовима мирне савести да сте својим богатим искуством политичара и законотвораца и широким познавањем свих питања на дневном реду допринели да се за њих изнађу прави и спасоносни одговори. Г. д-р Кумануди говори затим о међународној економској ситуацији, са нарочитим обзиром на Балкан и Подунавски базен. После тога истиче значај парламентаризма за решавање светских проблема и завршава свој говор речима: Судбина нам је доделила да живимо у доба настало после једног крвавог, дугог и скупог рата који је разрушио без мало све основе на којима је кроз дуге деценје био сазидан и изграђиван један економски и друштвени систем. Тај рат неминовно је изазвао на многим странама стварање једног новог привредног поретка и уређења, скоро једног и материјалног и психолошки новог света. Зар би било могућно да се у свима потресима, променама и преображајима, који су извршени око њега, одржи свугде непромењен један парламентаризам потпуно старих метода, навика и погледа? Народи морају имати онаква своја претставништва каква одговарају њиховом времену и иде с њим у корак. Данас — а то данас почиње са 1918 годином самог свршетка рата, и још се његов крај не види — економски, фнансијски и социјални захтеви и