Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 643

потребе неодољиво потискују и гурају у задње редове све друго. Општа појава о којој парламентарии систем не би могао да не води рачуна, ако хоће своме народу истински да служи. Са задовољством истичем да има народних претставништава која своју дужност тако и врше; нека ми је допуштено међу њих да убројим и садашње југословенско. А Међународна парламентарна конференција за трговину и парламентарци свих земаља који је сачињавају, где год су се састајали, и овде у Београду и раније, то су од почетка правилно и умно увек схватили. Зато ова установа чини драгоцене и стварне услуге свима народима и зато ће и резултати београдског састанка сигурно бити од трајног значаја. У том знаку, у име Југословенског парламента ја вас поздрављам и желим пун успех у раду. После г. д-р Куманудиа говорили еу: г. г. Жорж Лереди, сенатор и шеф француске делегације, сер Џон Сандеман Ален, претставник Енглеске, барон г. Ланг, претставник Мађарске, маркиз Хашисука, претставник Јапана, сенатор г. Ванковиц, претставник Пољске, г. Савеану, претседник Румунског парламента, г. Јосиф Стивини, потпретседник Чехословачког парламента. У вече истога дана, Претседник Владе г. Никола Узуновић приредио је у част Конфе-* ренције вечеру, а после тога велики пријем у Гардијском дому. Сутрадан, претседник Београдске општине г. Милутин Петровић приредио је у част Конференције ручак код „Српског Краља". Ручку су присуствовали сви чланови интерпарламентарних делегација, претседници Сената и Народне скупштине, потпретседници Општине г. г. Васа Лазаревић и Добра Богдановић, кмет-правник г. Добривоје Вујић, многи одборници и велики број угледних званица. Г. Милутин Петровић поздравио је делегате следећим говором: Господо, У недавној историјској прошлости, наш град, који има част да у њему заседава скуп тако одличних претставника културних народа, појављивао се пред међународне форуме као оптуженик само. У најскорије доба, када су између народа и држава били ископани непремостиви јазови, на наш град су указивали као на град из кога, као из Пандорине кутије излазе сва зла, све опасности за мир света, за човечанство. Требало је да дође светски рат, требали су они јазови измеђ народа да се напуне рекама људске крви, и да се из непрегледних гомила људских костију саграде мостови, и да се преко њих .народи један другоме приближе, сагледају један другоме у срце и душу, па да тек Београд добије пуну сатисфакцију и пружи му се прилика да сам, непосредно покаже: да је он и активан и равноправан члан човечанске заједнице, да је и он испуњен осећајем солидарности са културним нацијама. И ја сам суделовао у светском рату, видео све његове грозоте, оне страшне девастације људских живота и материјалних вредности, и осетио сам човека и у крви и онда када смо у ратничком заносу желели да се међусобно уништимо. Али, и онај који је са напереном пушком

према мени стајао и ја борили смо се за једно исто; и он је као и ја у души жалио сву ону проливену крв и оба смо желели искрено, религијскн дубоко: да ова «рв буде последња међ народима; да се сабље и пушкг раскују у плугове; желели смо, да чавови постану ратарима, да нашој деци обезбедимо миран живот, један развитак слободан од свих препона, од свих изненађења. Народи се приближују. То је чињеница у пркос тренутним замрачењима, пролазним облацима, који заклоне ведрину вечитог неба љубави и узајамног поштовања. Никада није било више међународних форума, међународних организација него ли што је то данас. Никада се више није показала међусобна зависност држава и народа него ли што се то може констатовати у овом добу. Зар се икада у прошлости показала у већој мери она унисоност у општим схватањима као данас. Истоветне мисли и осећања код разних народа културних само се множе, обухватајући све домене живота појединаца и друштва, прожимајући их снажно једним схватањем, једним циљем. Нема више изолованости, нема више аутархије ни моралне као ни привредне! Г осподо, Ми смо сви сведоци како једна по једна функција међународног обима и значаја излази из уског оквира дипломатије, прелази непосред-

Претседник Београдске општине г. Милутин Петровић на свечаном ручку у част међународних интерпарламентараца

но у руке народа . И данас са вама овде видимо како најеминентнији и најпозванији претставници појединих народа узимају у руке један посао од чијег успешног извођења зависи будућност човечанства. Јер, узалуд све жеље и све мере политичке, ако са њима привреда иде у раскорак. Ваш посао, који обухвата ту подлогу свега социјалног развитка, преважан је. Јер, учинити да односи привредни међ народима постану такви, да омогућавају развитак свих народа, целога човечанства; отклонити све препоне, које се истављају на пут развитку тих привредних односа међ народима зиачи: утицати најснажније на стабилизовање и нормализовање привредних, а то ће рећи свих прилика; значи, повратити веру у будућност, која је главна подлога свих па и привредних акиија. Привредна питања, која на вашем форуму добијају не академски значај, већ значај живота, непосредне примене, ма како споро да буду претварана у дело, ипак је то све од великог значаја ,јер, у оном континуитету како се то чини, — а ово је Ваш деветнаести састанак, — изграђује се нова концепци-