Општинске новине

Стр. 668 : __.. —= : м најјасније из чињенице, да је он био кандидат за Нобелову награду за мир. Александар Карађорђевић је био историски херој, али проклетство је наше историје да су њени најбољи хероји уједно и њени најболнији мученици. Они, којима је јакаЈугославија трн у оку, и они, које мир, насушно потребан и народима балканским и целоме свету, испуњава немиром; они, који упорно мрзе добро човека и народа, нашли су начина да насилно уклоне свога главног, врховног противника. Александар Карађорђевић је био херој и Алексанадар Карађорђевић је, због тога, био и мученик. Херој и мученик беху у ономе његовом осмеху којим је отпоздрављао одани му народ. То је био осмех човека који не сумња у успех својих напора, а у исто време тај јуначки самопоуздан осмех беше и некако јадовит. Триумф и смрт беху у Александровом осмеху. Човек с тим, човечански болним, осмехом као .да се мирио са смрћу. Привлачили су Александра наши манастири. То је, такође, једна црта немањићска. Александар је, као државник и народни вожд, делао, неуморно делао, а у исто време, кад год је могао, склањаше он своју осетљиву душу од хуке светске. Тражио је мистику чистог и тамјановитог нам православља, које учи да је смрт врховна смирачица људи. Обилазио је Александар Карађорђевић радо манастире нашега Југа. Они чувају мртве, наше давно мртве монархе и велможе, али и живу славу тих мртвих. Волео је да борави на Опленцу, у близини цркве, задужбине узвишеног му оца, и пантеона Карађорђевића. На зидовима Опленачке цркве наши средњевековни владари посташе хришћански свеци. Тражио је души уточишта нарочито у Каленићу. Природа је тамо, у крају где је Каленић, бујна и питома у исти мах. И неизмерно резигнирана. Каленић има и то својство да се човек осети удаљен од свих људи, а да, ипак, људима жели више среће него што је имају. И сигурно је тада, кад је склањао душу по манастирима, бивала живља његова жеља, да међ свима људима влада мир, а сигурно се он и мирио тада, на неки начин, с вечним миром. Пацифизам његов и његова херојскомученичка храброст добиваше потстрека од предубоког мира који влада у замковима нашега православља. Беше храбар Александар Карађорђевић, храбар као јунаци, које је певао Његош, али и храбар као онај на кога се смрт благо осмејкује. Осмех смрти стапао се с оним што беше јадовито у његовом осмеху. Као да је Александар Карађорђевић негде, у неком забитом куту своје

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ душе, веровао да тек после смрти настаје оно што неиспитаној људској души највише годи. Александар Карађорђевић је имао необично интелигентно око и један осмех човека чија је душа била способна да у себи носи мистерије смрти. Пре него ће се укрцати на брод, који ће га одвести у смрт, Александар Карађорђевић је, као у неком предосећању, журно потражио манастир Савину. Запалио је свећу за здравље својих рођених. А за своје? Можда. Он беше толико јунак и толико мученик да је, палећи Своју свећу у манастиру Савини, од Бога тражио, можда, не толико земаљску срећу, колико срећу после смрти. Ону срећу која треба да нас загрли чим напустимо овај свет, који је такав да мора сваком бољем човеку до.јадити Кренуо се на пут Александар Карађорђевић. Ширина мора чини и његову широку душу још широм. Цвета држава Југословена, народи балкански удружени, а мир света осигуран! И радује се Александар Карађорђевић успеху својих способности и своЈих племенитих напора. Раздраган је Александар, али раздраганост не може да изгони из душе предосећање. Оно се само прита.јило. Осмех је и даље остао јадовит, а море ће се узнемирити. Узбуркаће се као наша историја, а узбурканост мора као да се гневи на то што се предосећање притајило. Сече орловско око Александрово дебелу а немирну воду и мрку даљину. Оштро и сигурно око Александрово сече море и недогледне видике, али у његовом осмеху све више земаљског бола свих мученика наше историје и све више неземаљске среће свих мученика наше историје. Интелигентно и јуначко око Александрово продире и сече, али проклетство је наше историје, да су њени најбољи хероји уједно и њени најболнији мученици, и једна најмљена злочиначка рука дићи ће се на хероја — мученика Александра Карађорђевића. У Марсељу је извршен гнусан злочин, али зато трагична погибија Александра Карађорђевића не значи пад његовога дела. Бије снага недокучиве расе наше и из мртвога Александра. Он је физички оборен кад је већ био на своме вису, али је вис остао. Ту је држава Југославија. Она ће све више изнутра расти. И истом после, када, настављајући дело Александрово, будемо, као Он, сасвим јасно, појмили историску нужност једне и моћне југословенске државе, Краљ Ујединитељ биће још горостаснији. Историске личности добијају уколико време одмиче, и у галерији наших владара све ће веће место заузимати праунук Васкрсника наше историје, наше крваве и тужне славе.