Општинске новине
2
Милорад В. Нетровић, дивизиски 1)Снерал, II помоћник Министра војске и морнарице Краљевине Југославије
Витешки Краљ Александар I УЈединитељ као ратник
Краљ Александар у рову Чувеним својим стихом „Из грмена великога лаву изић' тешко није". . . . славни песник хтео је да укаже колико је Вожд Карађорђе био необична појава са својим успесима у започетом ослобођењу Србије 'пре тринајест деценија. А нама је сада, по оној народној „Од оца је остануло сину", јасно порекло сјајних ратничких особина Блаженопочившег Краља: Велики Потомак наследио их је од својих великих предака. Али не само наследио него и високо развио. У великим догађајима, који су настали, Он постаје Врховни Вођ-Ратник, чија ће популарност ући у легенду. Свакако "је велика срећа нашега народа, што је Провиђење досудило да се такав Ратник нађе на челу војске у часу, када је отпочела несумњиво најсудбоноснија периода наше народне историје. И зато је створено чудесно дело.*) Постигнуто је скоро потпуно уједињење нашега народа. Остварен је сан векова.
*) По себи се разуме, да за ово заслуга припада и мудрим државеицима и сјајним војсковођама, као и ненадмашном пожртвовању народном и његовим огромним жртвама. Али је дело вођено и успешно завршено под врховним вођством Великога Ратника и Државника и под Његовом срећном звездом.
Од ране своје младости, Блаженопочивши Витешки Краљ Александар I Ујединитељ посвећује свој живот војсци. Још као дете, ступио је Он у руски пажевски корпус у Петрограду. То је у ствари војна гимназија, у којој се поред општих знања добија и војничко васпитање. 17 децембра 1903 године, са навршетком своје петнајесте године живота, ступа млади Краљевић у редове српске војске. Он је од тога дана редов 1 чете 3 батаљона 6 пешадиског пука „Краљевића Александра". Отада пролази Краљевић Александар поступно кроза све чинове војничке хијерархије. 11 марта 1911 године, од тада већ као Престолонаследник, постаје Он Главни Инспектор војске. Та висока функција дала Му је прилике да ближе упозна војску и њене потребе и да, на помолу важних догађаја који ће ускоро наступити, неуморно ради на попуни њенога наоружања и спреме. Тако, поступно добијајући чинове и положаје у војсци, најпре у миру а потом и у рату, припремљен је Он за тешку дужност Врховнога Команданта, која Га је ускоро, силом догађаја, очекивала. Његове урођене војничко-ратничке особине усавршене су и изоштрене на тај начин. И онога дана, када Он стаје на чело војске као њен Врховни Командант, Он није то само по титули, него и по духу и срцу свом. Он је Командант који са познавањем суштине ствари просуђује предлоге својих потчињених сарадника и свесно доноси одговарајуће одлуке, које су много пута биле судбоносне. Права ратничка каријера, онда, Престолонаследника Александра почиње у Балкаиском рату 1912 године. Он постаје, са објавом мобилизације, Командант I армије, састављене од 5 дивизија и коњичке дивизије. Та армија концентрише се око Врања, на главном правцу дејства — ка Куманову и Скопљу. Најјача је и чини више од половине наше целокупне оперативне снаге. Са великим одушевљењем примио је Млади командант поверену Му високу дуж-