Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 763

широким масама нашег народа подвлачи: дрво је први и последњи знак културе, ко дрво сади тај је душеван човек, јер врши једну радшу несебичну, за другога, чије плодове он сам никада неће доживети. Када га сади стручњак — тоје утешна појава. Када га сади обичан грађанин земље — та је околност радосна. А када га сади Први грађанин земље — Краљ и то Краљ из народа, није ли то чињеница о којој треба размишљати, и од ње стварати култ народни! Наш Неумрли Краљ, тесно везан за родну груду, у својој далекој визији види Карађорђеву Шумадију, онакву каква је она била у оно доба великих догађаја, пуна шума, које су Вожду помогле да ослободи Србију и у својој далековидости замишља је опет шумовиту јер је видео и осетио све недостатке данашњих голети. И тај исти фактор који је Његовом бесмртном Прадеди помогао, да створи независну Отаџбину, треба и Њему да послужи, сада већ у другом циљу — за привредно јачање и здравствени напредак Његове Отаџбине. И Витешки Краљ, осетивши нагонску, наслеђену племениту љубав ка цветном зеленилу, почео је тај велики посао пошумљавања од Београда. Како се родила та идеја о потреби пошумљавања околине Београда код Блаженопочившег Краља?.. Једнога дана (пре шест година) посматрао је Он околину свога драгог Београда са Дедиња: с једне стране се пружао пред Њим видик на оголели и пусти Источни Врачар. До хоризонта нигде шумарка, нигде ниједног дрвета. Према југу иста пустош, док према западу — Кошутњак, чија је шума већ била склона пропадању и коју је требало неминовно обнављати. Био је већ последњи час. Даље'ка северу Баново Брдо, Топчидерско Брдо и т. д. све исто тако голо. Одмах је позвао к себи свога Маршала, испричао Своју замисао, наредивши да се одмах оснује један одбор, од стручних лица, који ће без одлагања приступити руковођењу акције око пошумљавања Београда и његове околине! Још данас ми звуче речи Краљевог маршала, Претседника тога тек створеног <одбора за пошумљавање, када смо на првој еедници слушали његова излагања о интенцијама и жељама Краљевим: „По Највишој Жељи, господо, ми имамо одмах приступити ефикасном раду, без много преписке и излишног администрирања. Ми морамо постићи тражено. Краљ хоће да види стварне резултате, на терену на лицу места " Разумели смо ове речи, брзо смо схватили колико је ово питање било актуелно п колики му је значај Он придавао, али ни слутили нисмо колико ће доцније Он лично пратити ову акцију, контролисати је па чак и руководити њоме. Са љубављу, која се могла родити

само у Његовој души, широкој словенској народној души. У границама расположивих сретстава гигантски се коракнуло напред и целокупно делање у овом смислу дало је убрзо велике резултате. За пет година интензивног рада плански је пошумљено Топчидерско Брдо, Рајсова падина, Баново Брдо, Кошутњачки Вис, Црвени Брег, Лисичји Поток, Лауданов Шанац и т. д. то јест засађено је неколико стотина хектара у непосредној близини Београда са више од 1,500.000 већ одраслих садница. Преуређен је Топчидерски Парк, засађено је неколико десетина километара алејског дрвореда, изграђени булевари, путеви и многи други објекти. Цела околина Престонице добила је одмах сасвим други изглед, преобразила се, улепшала се, а смртоносне београдске сахарске прашине нестало је заједно са турском калдрмом, коју су заменили 100 километара модерних, асфалтних улица. Али стварни ефекат целокупног тог рада на зеленилу Београда доћи ће до свог пуног изражаја тек за 10—15 година, када културе поодрасту и претворе се у шумске масиве, када се сви ти пошумљени комплекси околине Београда отворе и учине приступачни широким масама београдског грађанства. Тада ће Београђани у пуној мери осетити све оне благодети које зелени појас пружа и бити и на овоме пољу животних потреба захвални своме Краљу, коме је здравље народа било Његова највећа брига. Да би смо у потпуности схватили Његове интенције и да би смо следили и овом Његовом племенитом примеру, што нам је у осталом света дужност, треба се осврнути на Његов рад и начин деловања у домену ове културне активности. Велики Краљ је целокупну акцију око пошумљавање Београда пратио свакодневном личном пажњом. После завршених великих Владалачких дневних послова, Он је, обилазећи своју Престоницу, обилазио засађене терене, чак и контролисао и примање и проценат сушења извршених садњи, као и напредак појединих насада. Никада нећу заборавити једну алегорички лепу слику, која је најбоље илустровала колико је Краљ Александар био близак Своме земљораднику. Једне пролећне сезоне владала је необична суша, тако да нисмо дуго имали водених талога. Пратећи нашу акцију у овом конкретном случају пошумљавања околине Београда, Он је преко ње пратио и стање пољопривреде у земљи, које је те сезоне задавало велике бриге. Брижан, Он је одлазио у села свих крајева велике нам Отаџбине, разговарао са сељацима, тешио их, бодрио, а у часовима побожне молитве скрушено се у средњовековним манастирима молио за добро и срећу свога народа. Био је исто толико