Општинске новине

Стр. 764 «

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

побожан колико и радан, стваралачки генијалан. . . После се враћао у Београд, и ту се са пољопривредним стручњацима саветовао како да се помогне народу. . . Када је пак, после дугог очекивања, пала прва обилата киша, Он је радосно и импулзивно појурио, још за време њеног плаховитог трајања, и дошао да се лично осведочи колико је подручје захватила та прва киша и где и у коликој количини пала. Радовао се Он тада безмерно јер је лакнуло и Његовом тежаку. Једнога дана је на дневном реду била садња горњег дела београдског Булевара Кнеза Александра Карађорђевића. Приступили смо копању рупа. У томе часу Он је наишао. Стао, посматрао рад и упустио се у разговор са радницима. Топло, јер то су били Његови ратни другови. Упознат већ са техничком страном вртарских радова, које је често посматрао у своме врту, Он је стигао још пре нас да примети, да су рупе мале, непрописне. Брзо је тај недостатак био отстрањен. Али како је тога дана у програму била садња дрвореда са једном врстом дрвета, које до тада није било сађено код нас и Њему непознато у погледу карактера узраста, форме и других особина, Он нам је одмах затражио да му се нацрта перспектива која ће показати како ће то дрво у алеји изгледати кроз десет година, кад поодрасте. Али авај, наших мука —- ни ми стручњаци нисмо то знали! После извесних тешкоћа, најзад, прикуписмо убрзо аутентичне податке, који су нас довели до многих измена у распореду овог пошумљавања. Тамо где ми нисмо имали далековидости спасла нас је Његова. Другом једном приликом требало је на доњем делу Дедињског Булевара проредити постојећу алеју јабланова на тај начин што ће се свако друго дрво извадити и пресадити у продужењу алеје. На појединим местима требало је услед промењене нивелете цео ред спуштати. Како је код појединих врста пресађивања код већ поодраслих садница, као што је то било у овом случају,

проблематично, то је Он претходно тражио од нас стручно мишљење које је било позитивно али ипак са извесном дозом сумње. На седници Одбора нам је саопштена Његова сагласност али с напоменом да Он жели да се ни једно дрво не осуши! . . . Ово нам је још једном посведочило Његову узвишену племениту љубав према зеленилу и нисмо жалили труда да се потхват успешно заврши. Често пута и после неколико година, када смо ми заборављали на наше стручне опаске, Он нас је на њих сам потсећао и поред тога што је то нама била једина дужност и брига. У избору врста.дрвета увек је показивао нечег што је одговарало чисто народном менталитету али увек са много укуса и смисла. Неке врсте дрвећа и расада није марио и за чудо махом то су биле врсте и у стручном вртарству непрепоручљиве. Цвеће без мириса, то је за Њега било као човек без душе. . . Томови би се могли написати о Његовом старању за подизање наших градова .и Његовој племенитој привржености за зеленило, које оличава младалачку снагу једног народа, од будућности. Од генералног плана Београда па до Грађевинског закона, од регулисања љубљанске Љубљанице па до пројекта подизања Скопске хидро-централе на Трески, од Загребачког Тушканца па до Београдског Кошутњака — све је то привлачило Његову пажњу, помоћ, старање и љубав. Немогући да опишемо сав тај градитељски нагон Великога Краља, ми смо — примера ради — пружили у овоме чланку каква је била Његова љубав према цветном зеленилу и пошумљавању Његове Престонице. А то је био тако мали детаљ Његовог непрекидног старања за урбанистички напредак Београда и осталих наших градова. Највећи Неимар нашег Београда, наше Престонице није могао Себи подићи лепши живи споменик од ових зелених шума; зато је наша дужност да их чувамо, негујемо и волимо са истом 'љубављу као што је и Он то чинио.