Општинске новине

београдске новине

Стр. 689

ћењем ствари и чињеница, а и што је имао под комаидом одличан борбени елеменат — Српску војску са сјајним старешинским кадром и са неустрашивим борцима, решеним да победе или да погину за националну идеју: Ослобођење и У једињење. 1. Првог Балканског рата 1912 год. Првог Балканског рата 1912 године против Турске, који је вођен ради ослобођења наше подјармљене браће у Старој Србији и Македонији, мада је имао само 24 године, командовао је Првом Армијом.

Школа Брежбол, коју је похађао Краљ Александар I у Женеви као млади Принц

Као командант I армије кад је објављен рат Турској, саопштио је на граници „Ратну прокламацију" Својој Армији. По томе је упутио Својој армији следећу наредбу: НАРЕДБА БР. 5 КОМАНДАНТА I АРМИЈЕ за 5 октобар 1912 године за официре, подофицире и војнике I армије: „Јунаци, Стављајући се на чело I Армије, Мој:а» прва реч и поздрав, који Вам упућујем јесте: Дошао је тренутак да ми наставимо и довршимо велико и свето дело Ослобођења и Уједињења Српства, које је започео Мој Прадеда, неумрли Карађорђе са вашим прадедовима, а ко >је је после прихватио и продужио Кнез Ми-

лош Велики, а по том и Краљ Милан са вашим очевима. Нама, њиховим потомцима, дакле, припала је та част и срећа да то започето свето дело до краја изведемо, под предводништвом Врховног Команданта Његовог Величанства Краља Петра I Мога Узвишеног Родитеља. Очекујући заповест Његову за прелаз границе, 1 армија, као и сва остала српска војска, треба са одушевљењем и радошћу да поздрави тај значајни тренутак, и да ступи смело и одважно у јуначку и крваву борбу са! нашим петвековним непријатељем, Турчином, који је пет векова немилосрдно тлачио, бездушно злостављао, срамотио и истребљавао Српски народ, не штедећи му ни оно, што је човеку најсветије на

Кућа у улици Ф. Бело у Женеви, у којој је живео Принц Александар (пре повратка у Отаџбину)

овоме свету. У последње пак време те су патње, муке и убиства наше још неослобођене браће достигле такав врхунац, да, ако им ми сада не би притекли у помоћ и ослободили их, нестало би их с.асвим за врло кратки ииз година. Јунаци, У овом историски звачајном и судбоносном тренутку, кад су «а вас, српску наду и узданицу, управљене очи, не само целокупнот Српства него и очи целог света: Ви треба да се сетите оних крвавих и јуначких борба, што их бише наши претци, који не беху ни војнички довољно уређени, «и обучени, нити наоружани и снабдевени ратним потребама, а још при том и сами, без савезника, па ипак славно побеђиваше силну турску војску и извојеваше нашу садању златну слободу, у којој