Општинске новине

Стр. 690

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

спокојно и безбрижно данас живимо ми са нашим дргагим и милим породицама. Ви треба да се сетите да сте потомци, да сте крв крви тнх дивјунака, да у вашим жилама тече њихова јуначка крв, а при том сте наоружани најбољим оружјем на свету, добро сте обучени борби, добро снабдевени свима ратним потребама, а сем тога, имамо уза се још и савезнике: нашу браћу храбре Црногорце, који се већ од иеколико дана јуначки боре са Турцима и побеђују их, наш суседни и сродии нам народ Бугаре, а тако и Грке, који су исте вере као и ми. Ви треба да се сетите да су вас ваши родитељи, браћа, сестре, а многе од вас и верне љубе и деца, на позив Врховног Команданта, испратиле у јуначки и свети бој, ишчекујући од вас да ћете неприј.атеља јуиачки напасти, победити и своју неослобођену браћу ослободити или јуначки изгинути и прославити се у боју, као што су се прославили многи и м!еоги српски јунаци, који славно изгубише за своју веру, народ и слободу и тиме нам оставише о себи светао и вечан спомен, — њима се ми дичимо и поносимо, они нам служе за пример и углед, јер живе и вечито ће живети у светој успомени Српског народа.

Краљ Александар на положају Чегањска Планина

На послетку ви треба да се сетите, да нас неослобођена наша браћа са нестрпљењем и сузним очима очекују, да нам се, као својим спасиоцима баце у загрљај, и да, са своје стране, колико узмогну, допринесу нашој победи и своме ослобођењу. Кад будете све то имали на уму, и кад се свега тога будете сећали свагда, а нароичто у оним тешким тренутцима, кад, по сили околности будете и окисли, и озебли, и заморени и неиспавани, а можда и гладни и жедни, борећи се дуго и дуго са јаким, упорним и храбрим непријатељем, кога треба бајонетом из положаја избацити — уверен сам, да ни један од вас неће 1ни тада малаксати духом, ни зажалити своје главе и мислити о свом животу, него ће, знајући ни непријатељу није лакше и боље, него још много горе, па ће сваки од вас свога непријатеља уз пажљиву штедњу муниције, добро узимати на нишан и гађати право у месо, а потом јуначки и неодољиво јуришати, ма и по сто пута, не разбирајући и не питајући колико га је и на каквом је јаком положају, јер не само ослобођавамо нашу браћу него светимо и Косово! Радећи тако, душе ће се наших предака, гледајући нас из небеских висина, радовати и веселити видети у нама себи достојне потомке. Ко се одважно реши на победу или смрт, томе Бог помаже и т.ај редовно победу односи, јер тада пред његовом одлучношћу непријатељ

малаксава духом, њиме овлађује страх и напушта бојиште. Према побеђеном непријатељу, и непријатељу, који се преда, будите човечни и милостиви, јер он тада престаје бити непријатељ, него остаје само човек а према човеку треба бити човечан. Куће, имање, част и образ побеђеног непријатеља и његове нородице штедите и штитите, као и куће, имања и част свога сопственог народа, јер то захтев;а) не само човечност и наша православна вера, него то и доликује јунацима, а тим се побуђују непријатељи да се радије предају него да се упорно боре, јер знају да се предају јунацима, од којих се ничему рђавом немају надати ни они ни њихове жене и деца. * Са таквим поздравом I (армији ступајући на њено чело, као Праунук Карађорђев, да је поведем у јуначки свети бој, Ја се молим Свемогућем Богу, да нам дарује победе и, кличем: Да живи наш Врховни Командант, Његово Величанство Краљ Петар I! Да живи српска војска' и српски народ!" 5. октобар 1912. год. Положај Командант, Престолонаследник, Александар с. р. Витешки Краљ Александар I, Уједииитељ као Командант I Армије сукобљава се код Куманова са главном снагом Турске војске (Вардарском армијом) и у току дводневне борбе 10 и 11 (23 и 24) октобра 1912 год. разбија Турску војску. Трупе I армије: 11 (24) октобра 1912 год. улазе у Куманово, а већ 13 (26) октобра 1912 год. улазе и у Скопље. Командант I армије Престолонаследник Александар улази у Скопље истог дана (1326 октобра 1912 год.) и на градске бедеме истиче се српска застава. „Кумановска битка" тада је добијена. То је назначајнија битка, где је Српска војска успела да туче дотле силну Турску војску. Том битком, не само „што је Косово освећено", већ је уздигнут углед Субије не само у очима њених пријатеља, већ нарочито у очима њених непријатеља, по највише Аустроугарске. „Кумановска битка'' као оличење велике расне снаге Српскога народа постала је извор за нове подвиге Српске војске. Али, у исто време она је била потстрек за стварање Југославије. „Кумановска битка", којом је у главном решен рат против Турске 1912/1913 год. донела је Српској војсци велику славу. После сјајних успеха на Куманову многи официри унапређивани су. Командант I армије Престолонаследник Александра унапређен је тако исто, истог дана, 20 октобра (2 новембра) 1912 год. у чин пешад. потпуковника, који је Указ потписао у Скопљу Краљ Петар I и Министар војни пуковник Радивоје Бојовић. Краљ Петар I, Велики Ослободилац као Врховни Командант Српске војске истог дана