Општинске новине

1*

Београд пред Великом сени Витешког Краља

Никада, откад постоје монархије, није цео свет, од малог ост.рва Таити до најсевернијег краја Европе, оплакао смрт једнога владара, као што је то случај са трагичном смрћу нашега мученичког Краља. Од смртне косе или анархистичког метка падали су од вајкада цареви, краљеви, и претседници република. Наш Велики Краљ пао је као прва жртва организованих непријатеља мира, оних, који би хтели да у поновном светском пожа)ру и мору крви нађу користи за свој крволочни империјализам. Смрт других владара налазила је једино болнога одјека у њиховој отаџбини, јер никада жалост није прелазила државне етнографске границе, а најмање да је у болу и искреној тузи сјединила целокупно поштено човечанство на земљиноме шару. У целој историји човечанства —• само је један једини такав случај — то је смрт нашег Највећег Краља Александра I Ујединитеља! Нема велике државе, као и најмање државице културног дела човечанства, да читаве недеље свога душевног живота није посветила тузи за нашим Краљем, и признању, да је Он у својој грандиозној политпци света био један од највећих апостола ми\ра, проповедник и заточник међународне слоге, љубави и солидарности. У овим тмурним данима, када се небо човечанства почело да мути и да наговештава буру —• наш мученички Краљ био је тај у кога су биле упрте очи целог културног човечанства, који је у светском миру гледао први услов народног и социалног напретка и обнове замрле цивилизације. Цео свет је знао, да је наш велики Миротворац почео Своју апостолску акцију од Своје отаџбине, у њој завео идеалан мир и консолидацију, прешао за тим на Балкан, поставио прве основе Балканског пакта и систе-

матски ишао све даље и са миротворне констелације држава Мале Антанте прешао на средње-европску акцију. А од ове целокупне акције зависили су и посредно и непосредно мир, култура и будућност човечанског рода! Варварским убиством нашег Витешког Краља Александра погођен је не само наш народ са Београдом на челу, него у истој мери и цео свет од Европе до Аустралије, сва напредна и културна настојавања држава да мир завлада светом и да се једном учини крај међусобном дивљачком истребљпвању људи и народа. Може се без претеривања рећи (и ако је то бедна утеха нашем ојађеном народу) да се од великих триумфа српске војске у Светском рату, па до сада, никада наше Југословенско име и наша улога у међународној консолидацији није пронела светом више, као једна златна лепршава застава, обвијена жалосним велом, него сада, када је мученичка смрт Краља Александра усталасала све племените жице у души забринутога човечанства. Отаџбина јеца у незалечивом болу; човечанство пати над одром Великога Краља, који се у вековима рађа само једном. И сви, од неписменог сељака Француске Бретање и Југословенског Морихова до крунисаних глава целога света клањају се дубоко пред сенима најплеменитијег, најнароднијег и најумнијег Краља — државника, који је Својом дубоком и проницљивом душом успео да од некадашње непријатељске Турске и Бугарске створи најсрдачније савезнике у борби за балкански и светски мир! Док је смрт Краљева тужно одјекнула светом, дотле је она у нашем народу изазвала безмерно дубок и очајан бол, који је готово у верском пијетету сјединио око Његовог ковчега цео народ; све вере, племена и сталеже, све класе: и оне, чије је животно небо увек плачно и оне чи.је је увек плаво и насмејано као небо Аркадије. Садашње генерације биле су сведок једног у истини невиђеног призора бола и пијетета: од Сплитске луке па до Београда, дуж целе пруге, која се хиљаде километара пружа кроз врлети и равнице, кроз шуме и долине, југословенски народ, скрушен болом, утучен неизмерним губитком, уз пригушено јецање, обасјан дрхтавим пламеном воштаница, клечао је по камену и мочару правећ.и последњи болни кордон Своме Краљу и Његовом триумфалном ходу у бесмртност!