Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр, 715

ропства од Турака и поставила јужне и западне. границе наше Јужне Србије. Као осветник Косова, Краљ Александар био је срећан, да у манастиру Дечане испуни аманет Царице Милице: „Ко освети Косово и отера Турке из Србије да запали ове две свеће у славу Бога и слободе", које је она после Косовске битке као стубове пред олтаром поставила. Судбина је ову част наменила Краљу Александру и Он је с правом после рата својом руком запалио обе свеће, које су Га у ропству чекале више од пет векова. Рат против Бугара. — Иако је поразом турске војске у биткама код Куманова и Би-

утврђена и уговором мира у Букурешту од 10 августа 1913 године. Сјајним успесима српске војске на Куманову и Брегалници, завршени су Балкански ратови у корист Србије. — Углед српске војске и Србије, а нарочито углед младог Престолонаследника и команданта Прве победоносне армије Александра, порастао је од једном и нагло у целом свету, а нарочито код Срба, Хрвата и Словенаца у Аустро-Угарској. Сви они са највећом пажњом и великим симпатијама јавно и одушевљено пратили су сваку победу српске војске и осећали се силно Србији привућени. Београд тек сада

Престолонаследник Александар, као Командант I армије са својим официрима

тоља, у главном био решен савезнички рат против Турске на Балкану, иако је Србија дала била Бугарској за опсаду Једрена на Марици, две целе дивизије и многобројну артиљерију, Бугарска, подстекавана једнако од Аустро-Угарске на рат противу Србије, није била задовољна. Јуна месеца године 1913, због савезничког неспоразума око поделе ослобођених земаља од Турака, српска војска била је нападута од Бугара на целом фронту од Врдара до Дунава. У огорченој битци на Брегалници од 17 до 20 јуна 1913 године, српска војска у којој је Прва армија под командом Престолонаследника Александра имала најважнију улогу, потукла је бугарску Брегалничку војску и одбацила је до реке Струме. Победом у битци на Брегалници српска је војска покајала пораз наш на Сливници године 1885 и поставила источну границу Краљевине Србије према Бугарској, која је

постаје права жижа националног живота, а Престолонаследник Александар инкарнацјија свих тежњи за ослобођење и јединство свих племена на западној страни словенског југа. Али, задовољни после два Балканска рата националним и војничким угледом споља, Срби у Србији не беху задовољни својим политичким стањем у земљи. Избори нових народних посланика почетком јуна 1913 год. били су већ објављени и политичко-партизанска агитација увелико почела. Његово Величанство Краљ Петар, осећајући се већ старим и од дужег времена слабим, пренео је 11/24 јуна Своју краљевску власт на Престолонаследника Александра, који ће као Регент понети на Своја млађана плећа цео државни терет под најтежим околностима. Велики и светски рат. — По свршетку Балканских ратова српској војсци не беше суђено да се у миру одмори, попуни и реоргзнизује. Краљевини Србији био је наметнут