Општинске новине

Стр. 718

БЕОГРЛДСКЕ НОВИНЕ

ке Рејмону Поенкареу „Србије внше нема, али њена војска остаје. Ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на француском фронту", толико Га је уздигао, зближио и омилио у очима целог француског народа и француске војске да је савезничка команда на Солунском фронту, ценећи изванредне бојне особине српске војске а нарочито високу способност њених команданата, врло често и са особитим поверењем стављала под српску команду: читаве своје дивизије, бригаде и многе детамшане, а савезнички деташирани команданти и њихове трупе, сматрали су за особиту част и срећу да се боре под српском командом и у редовима српске војске. Веран до пожртвовања својим великим савезницима у рату, нарочито Французима, Краљ Александар је остао веран до краја свог живота и мировним уговорима, закљученим у Паризу после рата. На тој бази, Он је као велики поборник мира, до своје смрти са великим успехом радио прво са Чехословачком и Румунијом на стварању и учвршћивању савеза „Мале антанте", а у последње време и са Грчком, Турском и Румунијом на склапању т.зв. „Балканског споразума", о узајамном ненападању и чувању мира на Балкану. Својим неуморним трудом Краљ Александар је ради потпуности највише радио у последње време, да овом споразуму приђу Бугарска и Албанија, када би дело мира на Балкану било крунисано потпуним успехом. Као осветник Косова и творац Југославије, Краљ Александар је због великих победа у рату и великих успеха у миру, на подизању и чувању народног јединства, и на страни јако цењен, а у народу био веома омиљен. — У Њему и Његовој чврстој руци оличено је било целокупно народно и државно јединство. Само Он својим великим заслугама и високим ауторитетом, могао је у интересу јединства без потреса да уједини три вековима разједињена племена једног народа са три имена и три вере. Само је Он могао да замени: у календару старе датуме новим; тробојне заставе српске, хрватске и словеначке новом југословенском тробојком; а државно име Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да замени новим: „Краљевина Југославија". Трагична смрт Али, баш због тих високих патриотских и популарних особина у народу, на Балкану и међу савезницима у Европи, Краљ Александар је стекао себи велике непријатеље у оним државама, којима је на сметњи била Краљевина Југославија. Смртни непријатељи нашег народног јединства постадоше смртни непријатељи Краља Александра, и не жалећи материјална и новчана средства, они су у свом пакленом плану и успели.

Деветог октобра 1934 године у моменту када је Краљ Александар ступио на тле савезничке Француске у Марсељу, — на путу за Париз, у посету претседнику француске републике, Краљ Александар био је мучки убијен од плаћеника заклетих непријатеља нашег државног јединства. * По општој оцени свих највећих људи нашега века: Краљ Александар био је наш највећи и најславнији владар и први краљ Југославије. Још као Престолонаследник и Регент Он је био у ратовима Командант и Вођ. Он је био оличење српске војске, а војска је била народ. Напори дуготрајних ратова створили су најтешњу везу и безграничну љубав између Краља Александра и народа. Он је био дух народа, а народ душа Његова. Као осветник Косова и творац Југославије Он је после ратова постао идол свог народа. Због тога смрт Краља Александра није само смрт владара већ нешто више: смрт великог народног Вође. Он је био не само сјајни и савршени символ владара, већ је био Краљ државник и то државник великог европског стила. Метак убице није погодио само Величанство, он је оборио крмара великог југословенског брода. Али Краљ Александар није био само велики и славан владар свог народа. Он је био један од сталнио и моћних стубова на који се ослањао општи мир после рата. И зато обзиром на општу политичку ситуацију целе европске позорнице, време и околности под којима је пао Краљ Александар, погоршавају још више тежину овог догађаја. Он је пао не само као велики и племенит владар, не само као Краљ и Вођ народа, већ је отишао са овог света један од оних великих људи садашњег културног човечанства, који су чврсто и одлучно носили огроман терет равнотеже у Европи. Он је несумњиво био један од највећих поборника и неуморних раденика на делу општег мира. Ето због тога је смрт великог Краља узбудила цео свет. Смрђу Краља Александра најтеже је погођена Краљевина Југославија, али она неће подлећи нити посрнути, јер је дух народа југословенског непобедим. Велика дела н трагична смрт бесмртног Краља прикупиће још више око престола новог Краља цео југословенски народ. А порука: „Чувајте Југославију" биће урезана у наша срца као свети аманет за сва поколења. Урежимо је дубоко да би нам увек бнла звезда водиља и извор снаге за нова прегнућа и нова дела у служби Краљу, Отаџбини и слободи нашег целокупног југословенског народа. Слава бесмртном Краљу и витезу Његовом Величанству Александру I. Живео наш млади Краљ Његово Величанство Петар II.