Општинске новине

5ИБПИ0ТЕНА ЗВШШЕ ГРДДД КОГРАД « БЕОГРАДСКЕ Н 0 В И Н Е

херојским Врховним Командантом, Блаженопочившим Краљем Александром I Ујединитељем. * Историја је већ изрекла свој суд о заслугама српске војске и њенога Вође. И пријатељи и непријагељи одали су и одају достојно признање херојским делима српске војске. Поред најлепших особина српског народа и његове војске, између свих фактора српских победа заузима највидније место високи морал у народу и у војсци. Свима је добро познато да у подизању и одржавању морала, играју највиднију улогу и војничке старешине од најнижих па до највиших. У том погледу наша ратна историја одликује се најсветлијим примерима. Појава у рову међу војницима седог, Блаженопочившег Краља Петра I Великог Ослободиоца — у кризи 1914 године, за време Колубарске битке, као и у несрећној 1915 години у долини В. Мораве и др. местима, уродила је плодом. Витешко пак држање и очинско старање о Својој војсци Врховног Команданта, Краља Александра I (онда Престолонаследника-Регента) у данима херојских бораба и мучеништва Србије од 1914—1918 године, дају примере изванредне љубави и бриге за добро и величину нашега народа. Зато у нашој народној историји, Витешки Краљ Ујединитељ заузима највидније место и као Владалац, и као политичар и као војсковођа. Одајући му признање за изванредне заслуге у рату и постигнуте успехе, Блаженопочивши Краљ Петар I Велики Ослободилац, на предлог српске Краљевске владе, после закљученог примирја са Бугарима 1918 године, овако је то признање. исказао својим писмом, којим га производи у чин ђенерала: „Његово Височанство Краљевић Александар, вршењем својих дужности у новим ратовима 1912—13 године, против Турака и Бугара, заузео је у најславнијем периоду народне исто\рије, место вође и јунака, који својим врлинама оличава садашњост и будућност нашега народа. У славним војничким успесима српске војске 1912—13 године Његова I армија решила је с успехом битке: Куманово, Битољ и Брегалницу. Ове победе су од пресудног значаја. Под Његовим Врховним вођством у рату 1914 године, српска војска достигла је врхунац своје славе. Она је задивила свет својим победама над аустро-уга\рском војском. При изненадном нападу аустро-угарске војске на Србију, свет је био гледалац неравне борбе, која потсећа на борбу Голијата и Давида. Млади Вођ и Његова у сваком погледу, млада, матери^ално недовољно спремна и наоружана војска, у тренутку кад је цео свет запрепашћен и био п)рипреман да види извршење једног невиђеног међународног злочина, у том драматском тренутку, Млади Вођ са својом војском маленом, али задахнутом само-

" " ■ Стр. 729 поуздањем, мирно и присебно корача свом бесном нападачу у сусрет, срета га на Церу и Јадру и у првом сукобу натерује га на одступање Преко Дрине и на одбрану. Цео свет је био задивљен победом нашом на Руднику. Непријатељ, избачен из наше земље без оружја, топова, возова, био је потпуно разбијен. Затим је дошла година 1915. Нападнута са свију страна са огромним бројном надмоћношћу, Србија је претстављала јунака мученика. Њен сусед Бугарин ударио јој је нож у леђа у најодсуднијем тренутку. Трупе наше војске у заштитним борбама односиле су увек почесне победе, али је непријатељ стицајем прилика, најтежих какве су се и могле замислити, све више стезао ланац око измученог тела српског народа и његове славне војске. Одступање преко Албаније у зимско доба, кроз беспутну и пусту земљу, био је врхунац напора и пожртвовања. Наши савезници, растављени од нас морем, са зебњом и слутњом гледали су како ће се Шршити наше повлачење кроз Албанију и преко Јадранског мора. Нашу артиљерију и возове сами смо спалили и уништили. Албанију смо покрили лешевима и голих руку, у крпама, прегладнели п тако рећи полумртви, дошли смо 1916 године јану&ра и фебруара на Крф. Наши непријатељи дахнули су душом. Сматрали су да је са српском војском свршено. Јуначком и енергичном Команданту, Краљевићу Александру, у том периоду припала је улога спасиоца своје јуначке и бесмртном славом увенчане војске. При проласку Мроз Албанију, оболео, оперисан, Он је прелетео преко ледених хрбата албанских, не мислећи на себе. Његова младост, Његова љубав према српском народу и Његовој војсци, не само што је оживела духове, већ је давала пример енергије и бесМрајне наде и срећан исход ове исполинске борбе. У место да потражи лека и кратког одмора и опорављења, Он је пошао у Европу, да у средини наших савезника поцрпе ојачање и енергију. После огромног рада на Крфу, орпска војска, васкрсла појављује се на Солунском фронту, и — на чудо целог света — у јуначким борбама односи победе, као што је: Чеган, Горничево, Кајмакчалан, Чуке, Битољ и Моглена. 1917 године српска војска се је непрекидно спремала, у заједници са великим савезницима, да непријатељу зада смртни ударац и ослободи своју Отаџбину. Круна свију досадашњих херојских подвига српске војске је величанствена победа последњих дана — победа, која је за 15 дана донела ослобођење три четвртине наше земље. После пробоја непријатељског фронта