Општинске новине

Стр. 728

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

војсковође. Он стоји под ватром непријатељском у Кумановској битци, прати рад своје и непријатељске армије и на основи овога доноси правилне одлуке. На Брегалници долази у прве линије у моменту када_се још пуши врела крв рањених и изгинулих бораца и наших и непријатељских. На Церу и Јадру и на Колубари, Он је у пуном смислу речи Врховни Командант српске храбре војске. Победе ове достојне су дивљења и признања целога света. Умешност у командовању, и лично залагање у потребном моменту; вера Врховног Команданта у повољан исход сваке, и најсудбоносније операције, крунисале су успехе српске војске. Као носилац политике — Регент — и Врховни војсковођа, у кобној 1915 години, доноси судбоносно решење од 24 новембра, да српска војска, непотпомогнута на време сво-

Краљ Александар у рову на Солунском фронту јим моћним савезницима, предузме повлачење кроз Арбанију, да би спасла своју част и славу свога оружја. Он је претпоставио да Његова војска и избегли народ преживе и „Арбанску Голготу" само да не доживе срамну капитулацију. Између капитулације и напуштања родне груде, Он је изабрао ово друго, а то је био једини частан излаз из најтеже ситуације нашег народа и војске коју су после Косова доживели. Веровао је да ће Његова војска послушати Његову заповест и разумети Његову спасоносну одлуку и у томе се није преварио. Ово је веровање дало најславније резултате, које је једна армија у сличним приликама у рату могла да да. Привременом губитку државне територије и огромних материјалних средстава, Врховни Командант је претпоставио и „Арбанску голготу" јер је веровао да су ово само пролазни успеси непријатељски. Јер, да победа над једном војском буде потпуна, нужно је да она сама призна да је побеђена. То није урадила српска војска, нити Њен Врховни Командант, Влада и парламенат; зато је српска војска остала непобеђена. На врховима својих бајонета, при уласку у арбанске гудуре и поноре српска је војска ставила реч

„Освета"! У арбанској трагедији, млади Војсковођа превазишао је својим држањем најпознатије војсковође целокупне светске историје. У Његовим речима (и ако тешко болестан и оперисан): „Ја ћу овде остати да пратим укрцавање трупа и избеглица и кад последњи Мој војник буде укрцан, онда ће доћи ред и на Мене. Тада ћу се Ја кренути — пре не! Ја ћу бити последњи, који напушта Отаџбину" лежи горња истина. Само славна имена Ханибала, Цезара, Александра Великог, Суворова и Наполеона I, везана су за сличне изреке. И славне борбе, бојеви и битке на Солунском фронту тесно су везане за Његово име војсковође. Осветници тек опорављени од рана, болести и арбанских мука на Крфу и крај Солуна, својим громким „Ура" већ у 1916 години објавише свету на Горничеву и Кајмакчалану, Чегару и Чукама, Моглени и Црној рецЈЈ, да је српска војска „васкрсла" и да са њоме непријатељ има да рачуна као са још љућим непријатељем. У знак признања херојском држању својих храбрих војника, у овој години Врховни Командант подиже на Кајмакчалану СпоменКапелу и изнад улаза у њу ставља ове речи: „Мојим дивјунацима неустрашивим и верним који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу Отаџбине. Александар" Као и у ранијим, тако и у 1917 години, Врховног Команданта видимо чак и у рововима — у првим линијама. Он обилази своје војнике, бодри духове, челичи још више, очеличене воље и карактере. Чека се са нестрпљењем жељно очекивани час. То ји била година 1918. Најбољу потврду о величини Његове војсковођске способности налазимо у оним значајним и историски вредним речима, које је изговорио у критичном моменту 1918 године, када је решавана не само судбина задобијене победе, већ и судбина рата: „Јесте, није нам лако, али је непријатељу још горе" и издао следећу кратку заповест: „Напред, у славу или смрт!" Армије Српске приступиле су без колебања извршењу ове судбоносне заповести свога Војсковође и доживеле су заслужену славу а смртни ударац задале су својим непријатељима и осветиле им се за све муке и патње од 1915—1918 године. 1 децембар 1918 године, запечатио је и везао за вечита времена судбину Србије, са браћом из ослобођених крајева преко Дунава, Саве и Дрине. Дан уједињења, јесте славан епилог херојске борбе Србије и њене војске предвођене кроз патње и искушења, кроз част и славу, неустрашиво и мудро, њеним