Општинске новине

Душан С. Николајевић

Историска величина Александра I Ујединитеља

Наш народ је у Средњем Веку имао своју моћну државу. Њен творац Стеван Немања беше једна истннски императорска природа. Сва елементарност Немањиног осећања једне државе која све уједињује и подвргава својој вољи, жељној владања и освајања, и Немањина безобзирна али и-предубока конструктивност која је крчила пут државној сили; све оно, што Немању чини џином наше историје, разбија тврђење извесних словенофоба, да ми, Словени, нисмо снабдевени државотворним способностима. Немања је снагу, која потсећа на норманску, мирио с једним византиством, а и они, ко}и дођоше за њим, показиваху развијен смисао за државу и дар вођења политике. Они су имали неке потезе онога принципа кога ће замишљати генијални теоретичар државе Никола Макиавели. Душан је императорство Немањића најјаче испољио, а сва величина наше средњевековне државе састоји се баш у томе што је најсилнији наш император био у исто време и најбољи законодавац...

Проклетство наше историје је одлучило да народ, који је показао толике сјајне државотворне способности, изгуби своју државу. Па, ипак, иако је Ропство убацило у нашу душу своје моменте и своје наказности, наши титански Устанци у почетку XIX века не би се могли правилно схватити ако би се заборавило да је државотворство било атавизам оних који су подмукло подривали и срчано рушили азијатску деспотију. Једино се тим атавизмом може објаснити појава, да је и Први Устанак од првога часа конструктиван. Не руши се само туђа држава, него се и гради своја. Карађорђе се још увек уско схвата. Он није био само ненадмашни војник. Његош је певао тек једну његову страну када га је у Праху Оца Србије сврстао са знаменитим светским војсковођама. Карађорђе је био и државник. Кад се буде правилно гледало на ствари, увидеће се да је и у вихору револуције Карађорђе непогрешиво осећао државу. Ову Карађорђеву непогрешиву интуицију државничку није довољно 'разумео ни Вук Караџић у своме, иначе необично оштроумном, писању о Совјету, ни заслужни Стојан Новаковић у својим расматрањима о уставу и законима Карађорђевог времена. Национални и социјални револуционар Карађорђе осећао је биће државе. Схватио је он правилно каква би требало да буде основна организација власти, док је у својим егзалтованим и неумитним очима носио своју, колико ослободилачку толико и државотворну мисију. Сасвим је погрешно мишљење неких историчара, да држава није прворедни историски фактор. Ако би се усвојило ово нетачно тврђење, које је довело дотле да се Немања своди на физичког човека, не би се онда, уопште, разумело оно што за правог историчара мора бити главно. Макиавели је творце државе стављао одмах до оснивача религија. И оно, што се никада не сме заборавити, то је да творци држава не би могли извршивати своје историске мисије да у њима нису појачане психолошке особине народа, у којима су поникли, и кад њихове творевине не би давалс истинског маха баш ономе што је најпозитивније у душама народним. Наша историја је иманентно хтела да наш народ дође до своје државе, и зато су две

•4* <