Општинске новине

Стр. 738

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Трећа чињеница, која Га показује како је велики колико до Њега није нико био, како је Његова морална и етичка величина огромна, јесте снажни историски факат, да је српске заставе, под којима. је извојевао победе, које ће Га вечито дизати до неба, у интересу народа Свога спремио на Опленцу у музеј и снажно, херкулески подигао Југословенску заставу. Може ли се замислити веће пожртвовање и веће самоодрицање у интересу народа Свога? Не треба данас да истичемо, како је Бу гарска' поступила спрам нас, како нас је напала у другом Балканском рату, како је била

пожртвованости не можемо ни замислити, јер таквог самоодрицања и такве моралне и духовне државничке снаге није било у свима повесницама света! И сада, кад је Југославију подигао, кад нас је сјединио, кад је углед наш у свету подигао, кад је уз Малу Антанту створио Балкански пакт, сада је зликовачка рука уништила овај нама тако драгоцени живот, уништила је драгог и милог Оца нашег! Видели сте ове дане, како плакасмо и јецасмо сви, и баш тако је било свуда, где год су се у домовини показали Његови драгоцени остаци. Свуда грчевити плач и дубоко

с протишшцима нашим у светскОМ рату итД. Па како је на све то одговорио Овај Велики Син нашега народа. Одговорио је тако, да је пошао у Бугарску да поздрави Цара Бориса и то само у интересу Јужних Словена, заборавивши све што се догодило, само да нам будућност буде велика и моћна, и да ми, Јужни Словени, на Балкану будемо најјачи фактор. Сада имамо љубав и Бугара, али то морамо Њему да захвалимо, јер ми смо тим путем пошли само за Њим и након" Њега. Величину Његову показује исто тако чињеница, што је Он пошао и у Цариград хотећи да Балкан споји и уједини. Пошао је у онај исти двор Султанов, где је над вратима висила некада глава прадеде Његовог, бесмртвог Карађорђа. Веће самозатајење, веће

јецање!. . 15,000.01)0 југословена у свим крајевима домовине наше још једном је уједињено у болу и душевном грцању! Успомена ће Његова бити трајна. Он није умро, он неће никада умријети. Док год буде Југославије, живеће Витешки Краљ Александар I Ујединитељ, живеће међу нама, јер је дух Његов вазда међу нама и остаће међу нама за све векове. Живеће, јер нам је показао пут којим ћемо ми поћи до краја, док буде нашег народа —- Југославије. И као што је Он, велики покојник наш, цео Свој живот посветио народу Своме, тако је и погинуо за народ Свој. Крв Његова је онај цемент, који је цементирао јединство југословенског народа, српско-хрватског и словеначког племена, и нас сада након што

Краљ Александар са хрватским сељацима