Општинске новине

11*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

■- Стр. 743

Као један од најстаријих Београђана, који су преживели и запамтили све важни.је догађаје у историском развитку Србије: од бомбардовања Београда 1862 год., до стварања Велике Југославије под неумрлим Витешким Краљем, ја сам пратио са идолопоклоничким поштовањем све историске потезе и радње Витешког Краља Александра. Када је блаженопочивши Краљ 1931 године прослављао десетогодишњицу свога ступања на престо, ја сам тада са највећом срећом писао о њему као државнику у нашем престоничком часопису „Београдским општинским новинама"; данас, под теретом највећега бола, покушавам у својој пуној старости да уздржим сузе и још једном оживим

те слике и успомене на највећег Краља нашег времена... Још као млади Принц, Блаженопочивши Краљ је и изразито и снажно показивао своју искрену љубав према Своме народу. Као Престолонаследник, Регент и Врховни Командант прослављене Српске Војске, показао је најочигледније: шта је био у стању да уради и жртвује за Свој Народ. Био сам срећан да Га дочекам и у име Београђана поздравим 25 октобра 1918 године као Престолонаследника при Његовом уласку у ослобођени Београд, предајући Му по старом народном обичају, со и хлеб, и тога, за нас ослобођене Београђане, незаборавнога дана, показао је Он колико воли своје одане Му Београђане.

Поменутога дана ушао је Он у Своју порушену и опљачкану престоницу око 15 час. и 30 минута, па, како су привремени Суд и Одбор општине имали сачекати Га на крају Шумадијске улице, код Астрономске опсерваторије, нису могли сви Београђани добити места на уласку у варош, већ су заузели тротоаре од опсерваторије до Саборне цркве, у којој се имало одржати кратко благодарење. Писац ових редака, као привремени претседник Београда, замолио Га је да учини још једну жртву својим Београђанима, која би била у томе: да пут од Опсерваторије до Саборне цркве, пређе пешице, како би Га пресрећни Београђани, могли видети из непосредне близине и искрено поздравити. Он,

велики војсковођа, и сувише преморен од издржаних напора и дугога пута, свесрдно се одазвао тој молби, и цео тај пут, који је због још неколико одржаних поздрава, од којих је последњи био у Кнез Михајловој ул., код „Рускога Цара", трајао више од два сата, прешао је пешице, бурно поздрављен од свију Београђана, јер су сви и најмлађи и најстарији, изашли на улицу да виде и искрено поздраве свога љубљеног Престолонаследника и Ослободиоца. Какви су осећаји захвалности том приликом владали ондашњим Београђанима, могу знати и разумети само они који су у томе дочеку учествовали. Дуже времена после ослобођења Београда и прокламовања Уједињења Краљевине,