Општинске новине

Стр. 744

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Краљ Александар се задовољавао најскромнијим удобностима за становање, у стану у згради, у којој је данас Соколски савез, а која је грађена за једну грађанску породицу. Од дана уласка у ослобођени Београд 25 октобра 1918 год., па све до последњег дана, наш Краљ Александар I Ујединитељ давао је свакога момента нове доказе Своје искрене и велике љубави према своме народу, своје тактичности, патриотизма и поврх свега, Своје ненадмашне државничке мудрости и активности. Сви смо ми сведоци многих тешких и убитачних догађаја, који су се одиграли у политичком развитку ове наше данашње велике и Богом благословене државе, која има све погодбе да буде једна од најнапреднијих и најсрећнијих држава не само на Балкану но и у целој Европи. — Наше је једнодушно мишљење и уверење: да, Богом благословена Југославија има да благодари на првоме месту своме Витешком Краљу Александру, и као војнику и као државнику, који је неустрашимо примио на себе сав терет и сву одговорност за државне послове, што није у једном тешком моменту дошло до најгорега и што тада нису постале узалудне све ненакнадиве жртве у људству и у материјалним средствима, поднешене за стварање наше данашње државе. Само они, који су били на вишим положајима у својој држави, а нарочито они, ко.јима је била дужност да искрено помажу свога Владаоца у вршењу његових тешких и врло често незахвалних дужности, знају и осећају, шта значи одговорност пред садашњицом и пред Историјом, коју је на себе био узео Витешки Краљ, узео са Својим легендарним хероизмом, са којим је и победио како у рату тако и у миру, а ради среће Свога народа. Нема владаоца и у историји напреднијих народа, који су учинили својим народима толико и тако богата и велика доброчинства а за тако кратко време, као што- је то учинио нама наш блаженопочивши Краљ Александар I, И не само да је учинио толико бесмрт-

них дела као Краљ, него је непрекидно чинио и безмерно доброчинстава, лично, из својих приватних срестава. Највећи део својих приватних прихода и имућства давао је своме народу, стварајући и подижући, о своме трошку, толике веома потребне и корисне просветне, културне и привредне установе, које би још много и много година чекале на свој постанак да није било Његове дарежљиве руке. А шта да кажем о унутрашњем украсу цркве на Опленцу, наше националне светиње? Ја, лично, као један од живих најстаријих Београђана, захвалан сам му из дубине душе, што је у Опленачкој цркви прикупио најлепше и најважније успомене из наше славне средњевековне прошлости и увек сам из те цркве излазио дубоко узбуђен, узбуђен до суза. Украшавајући унутрашњост ове краљевске задужбине мозаичким копијама најзначајнијих и најлепших дела наше средњевековне црквене уметности, прикупио је Он на једноме месту све оно што је најлепше и тиме је створио један национални музеј од неоцењиве вредности и значаја! * Краљу, Хероју, Ујединитељу и Мучеииче, Александре I Карађорђевићу, опрости старцу који Ти је на данашањи дан, 1918 године, у име Твојих верних и оданих ти Београђана, које си ослободио робовања „високо културноме непријатељу" приликом Твога уласка у слободни Београд, поднео сб и хлеб, што није ни умео ни могао да напише све што осећа данас, и да објасни сва Твоја велика дела и огромни губитак који смо претрпели Твојом трагичном смрћу! Заклињем Ти се, пак, свим оним што ми је најсветије и најмилије, да ћу и ја чувати и бранити Југославију. Вечита хвала и слава Ти, Неумрли Велики Краљу Победниче и Неустрашиви Вођо свога народа! 26 октобра 1934 год.