Општинске новине

Ранко Достанић, главни секретар Занатеке коморе

Краљ -Привредник

Краљ Александар у разговору са рударским радницима из Трбовља

Под свежим утиском трагичне смрти Њ. В. Краља Александра I Ујединитеља, још дуго нећемо бити у стању да хладније анализирамо велике идеје којима је Он био запојен. Историја ће о Његовим прегнућима дати завршну реч. Ми, обични смртни, можемо само учинити једну констатацију, да многострука животна активност Краља-Мученика, у правој боји почиње излазити на светло дана тек након Његове смрти. Наш народ својим неизмерним вапајем над Краљевим одром, дао је и овога пута пун доказ Његове величине. У току дана који нас раздвајају од Његове смрти, низ епизода извиру у вези са Његовим прегнућима Краља-Војника и Краља-Државника. Сматрамо да ореол није потпун, ако се изостави Његова активност као Краља-Привредника. Одвело би нас сувише далеко излагање свих Његових потеза у овом смислу, с тога ћемо се ограничити да истакнемо некоје међу најглавнијим, а који јасно оцртавају Његово правилно схватање привредне политике и потреба нашег народа. Осећајући правилно значај сређене и напредне привреде у својо.ј земљи, Блаженопочивши Краљ Александар I, био је не само носилац идеје социјално-привредног напретка, већ је смишљеним мерама тежио да пружи што више услова за рад и стваралаштво. Личним својим примером, давао је потстрека свима и сваком, на^ пољу рада за увеличавање привредног благостања, тога првог услова и за свако духовно благостање. Он је јасно и одлучно наглашавао потребу рене-

санса народног живота у тбме позитивнонационалном правцу. Најеклатантнији доказ о правилном схватању значаја привреде, иницијативи и прегнућима за привредно подизање државе налазимо у Краљевској Беседи којом је отворио Седнице Народног Преставништва на дан 18 јануара 1932 године. У Одељку Беседе, који говори о привреди, њеном положају и потребама, Он подвлачи: „Општа и незапамћена привредна криза захватила је цео свет. Њезини таласи нису се уставили пред границама Југославије. Напори свих народа уперени су на то, да се нађе здрав излаз из садашњег тешког стања. С њима удружујемо ми своје снаге, што нам је у толико лакше, јер живимо са свима у добрим одношајима и сарађујемо са пуном лојалношћу и разумевањем међународне солидарности... Неопходно је потребно да се у читавом нашем јавном газдинству уведе највећа штедња и доведу у.склад јавни расходи са реалношћу прихода и финансијском снагом народа. Краљевска влада предложиће Народном Преставништву државни буџет, који ће водити рачуна о тим начелима. Принцип највеће штедње мора да се спроведе и код бановина и код општина,.... и треба тражити пута и начина за упрошћење и појефтињење администрације, што не мора да буде у противности са оправданим захтевом њезиног сталног поправљања и усавршавања. Привредна криза тражи и одлучне, али добро промишљене мере. Незапамћен пад цена пољопривредних производа створио је врло тешке прилике у нашем сељачком свету. Омогућити сељаку примерном ценом његових производа напредан живот, подигнути опет његову потрошну снагу ,и створити му повољнпје услове за привредни кредит, главни је проблем који стоји пред Вама. Довршењем аграрне реформе остварено је начело, да је земља онога који је ради, и тиме су за све крајеве створени социјални и привредни услови за здрав развитак нашега села. Краљевска влада ће настојати да целисходном пољопривредном политиком подигне квалитет наше сељачке производње и да систематским развијањем задругарства ојача привредну снагу нашег земљорадника.