Општинске новине

Стр. 746

^БЕОГРАДСКЕ ИОВИНЕ

Наша спољна трговинска политика уложиће све снаге за очувањем и ојачањем наших аграрних тржишта у иностранству, не пуштајући из вида заштиту равномерног развитка свих грана привреде. Једнако ће се Краљевска влада брижљиво старати и за оправдане интересе домаћег занатства и индустрије, чију делатност морамо чувати, јер је с њима везана егзистенција великог дела нашег радног народа. Добро смишљена привредна политика неће изгубити из вида потребу постепеног израђивања социјалног законодавства. Руководећи се начелом народне солидарности треба све предузети да се терети тешке привредне крнзе подједнако н праведно расподеле на све слојеве народа.

Њ. В. Краљ Борис и Витешки Краљ Александар I Ујединитељ пред гробом Незнаног Јунака, на Авали

Краљевска влада и Народно Претставништво при доношењу привредних- закона послужиће се стручним мишљењем Привредног Већа, који ће удружити главне претставнике свију грана нашег привредног живота. Увођење у живот Привредног Већа биће један од првих задатака нашег законодавног рада " Ове иеториске речи, изговорене у не мањем важном тренутку, обнове парламентаризма у нашој земљи, дају несумњив доказ жеље да се у свима правцима јавног живота осети позитивно стваралаштво. Краљевска иницијатива није се задржала само на изговореним мислима, већ се постарала да што потпуније буде приведена у дело уз пуну помоћ и иницијативну сарадњу Краља-Привредника. Низ закона, уговора и конвенција које су уследиле, јесу довољан докуменат о тој активности. Поменућемо само неке најважније: Закон о Привредном Већу усвојен већ месеца фебруара 1932 год. донет је са намером

да се Јавна и приватна иницијатива споје у циљу побољшања услова за привредни напредак државе. Закони о промету пшенице у земљи и заштити земљорадника, усво.јени марта и априла 1932 године, донети су као мера за обезбеђење нашег најбројнијег привредника гг његових производа. Од замашне важности је и Закон о Аграрној банци Краљевине Југославије. Закон о ликвидацији аграрне реформе и великих поседа и о уређењу аграрних односа у Јужној Србији и Црној Гори усвојен је јуна 1933 године. Закон о регулисању питања беглучких имања у Босни и Херцеговини донет је јула 1933 године итд. итд. . . Поред ових, бројни су закони о трговинским уговорима, споразумима и конвенцијама, донети у циљу ојачања привредног саобраћаја и размене економских добара, у чије се набрајање и расматрање овде не можемо упуштати. Листу закона закључујемо, једним од најважнијих, донетим у времену које је претходило васпостављању парламентаризма. Реч је о закону о радњама, донетом 5 новембра 1931 године који, ма е које стране посматран, преставља једну огромну тековину по томе, што је изједначио услове и право привредног рада у нашој држави, у којој су дотле примењивани пет разноврсних законодавстава. Осим тога морамо поменути доношење Закона о Занатској банци, донетог у циљу регулисања кредитирања занатства и обезбеђења његовог развитка и унапређења. Круну привредне иницијативе Краља-Ујединитеља несумњиво преставља Пакт о Малој Антанти, установљењем Привредног Савета Мале Антанте, који у својој суштини олпчава најмаркантнији Његов потез и који, политички споразум допуњује најздравијим елементом привредне сарадње. Привредна структура земаља Мале Антанте је таква, да се оне и на економском пољу додирују. Та чињеница садржи много услова за њихову економску сарадњу, која ће им дати још већн ауторитет на пољу опште међународне политике, и која треба и мора да има врло повољан утицај на опште народно благостање у пашим земљама. Закључујући овим наш скромни осврт на стваралачка прегнућа Блаженопочившег Краља Александра I у погледу подизања привреде и њених потреба у нашој држави, свесни смо да нисмо могли дати ни бледу слику толикогодишњег Његовог делања у том правцу. Па ипак, и поред свег тога сазнања, сматрали смо за своју дужност да се макар и у овој мери одужимо сенима Великога Покојника. Нека Му је Слава и Хвала!!!...