Општинске новине

1*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 463

штинске комисиЈе и налазу државне комисиЈе. На упадицу г. г. већника зашто није пописиван и сирови шпиритус, г. Д-р Ђулизибарић је одговорио, да се сирови шпиритус није пописао због тога, што су трошарински органи на сирови шпиритус приликом уласка у реон наплатили трошарину, и да је с тога било потребно само да се попише рафинисани шпиритус. На наводе г. Динића, да је између њега и бив. управника трошарине г. Вељковића постојао ортаклук, г. Д-р Ђулизибарић је одговорио да је у питању тужба коју је подигао против једне овдашње фирме због тога што му је лиферовала јексик меру. По тој тужби овластио је бив. управника г. Вељковића да га заступа до окончања спора, лошто није био лично присутан мерењу. На тај начин он је хтео да разголити једну непоштену ствар и да скрене пажњу свету који има односа са том фирмом. 2. Код тачке „Кратка питања", већник г. Јован Гавриловић поново је покренуо случај Чиновничке колоније, наводећи да већ две године не плаћа улоге које је по уговору дужна да плаћа. Наводи да међу члановима те колоније постоје два табора; једни су за директан споразум са Општином и готови су да плате своје улоге Општини. Они претстављају већину. Други незнатни део жели да се погађа са Општином и да путем спорова расправи ово питање. Моли г. Претседника да предузме хитан поступак по овом питању и мере за заштиту олштинских интереса. Оне чланове колоније који не желе да плате своје улоге Општини треба силом Закона на то да принуди. На крају тражио је обавештење шта је све предузето до данас да се општинско потраживање у пуној мери обезбеди. Претседник г. Петровић одговорио је да дели исто мишљење. Потребна обавештења по овом питању даће г. Стојадиновић, коме је поверено да то питање расправи, Већник г. Драгослав Стојадиновић изнео је историјат овога питања и нагласио да је правно тежиште у томе, што је општински пуномоћник пропустио да конституише забране у корист и за рачун Општине, већ је то учинио у корист и за рачун Задруге. Ту случајну омашку желе да искористе извесни чланове ове Задруге и да цело питање пребаце са моралног на чисто правни терет. На питање шта је до сада урађено да се обезбеди општинско потраживање од Задруге, одговорио је да је он заједно са већником г. Попсом ставио у дужност задругарима да интабулишу Општину града Београда за вредност уступљеног плаца, и да та интабулација по могућству буде на првом месту. Даље, замољен је г. Министар финансија да измени своје решење, које случајном омашком гласи, да се забране имају да конституишу у корист

и за рачун Задруге, и ако по уговору забране треба конституисати у корист и за рачун Општине града Београда. На.јзад тражено је од г. Миниетра социјалне политике да постави комесара, јер се, изгледа, само тим путем то питање може правилно расправити. Претседник г. Петровић изнео је да код једног великог дела задругара постоји расположење да плате своје обавезе и да ствар расправе мирним путем. Општина београдска тражиће заштиту својих интереса и административним и судским путем. Ако је потребно подићи ће се и кривична тужба. Општина мора доћи до свога лотраживања, јер је оно основано на праву и моралу. Већник г. Јован Гавриловић изнео је да се лекови за Општину београдску не набављају путем лицитације, него помоћу рецепата. На тај начин Општина добија лекове три четири пута скупље него када би се набављали путем лицитације. Наводи да се лекови набављају само у ограниченом броју апотека, док остале апотеке не учествују у лиферовању лекова за Општину. Пита шта је г. Претседник намеран да предузме да се лекови набављају путем лицитације. Претседник г. Петровић одговорио је да би најбоље било кад би Општина имала своју апотеку, јер има преко 80 лекара и врши један огроман број прегледа годишње. Општина београдска расписала је једну велику лицитацију за набавку лекова, и у будуће лекови ће се набављати путем лицитације. Међутим има известан број лекова — специјалитета који се ипак морају набављати путем рецепата, али је наређено да та набавка не сме прећи 3.000.— динара. По овоме питању говорио је још већник г. Д-р Никодије Благојевић, као члан Санитетске секције, и он је изнео да је по предлогу Секције одлучено да се у будуће лекови не набављају путем рецепата, него путем лицитације, пошто су цене много повољније. Уједно одаје признање директору Санитета и његовом помоћнику на иницијативи да Санитет општински подигну на достојну висину. Већник г. Коста Крезић износи да се општинска »трошарина наплаћује на поједине предмете како приликом улаза тако и приликом излаза из трошаринског реона. Сматра да је то неправедно и да треба повратити људима оно што су дали на име трошарине. Претседник г. Петровић одговорио је да ће то питање изнети на мишљење и предлог Трошаринској секцији. Већник г. Радојко Гавриловић поводом питања Чиновничке колоније истиче, да Општина треба најенергичнијим мерама да наплати сво.је потраживање, и да са поступком око наплате не треба толико одуговлачити и губити се у лравничким финесама. Да се овај случај десио са малим човеком, од њега би се то одмах наплатило. Међутим, када су у пи-